Snežana Stamatović, pedagog Tehničke škole u Požegi: “Potrebno je motivisati zaposlene u školama da podstaknu mlade da se uključe u aktivnosti lokalne zajednice”

 

Sa kojom organizacijom ste ostvarili saradnju i kada?

Sa NVO „Forca“, Požega, u toku prethodnih 10 godina.

Da li je saradanja nastavljena i ako jeste u kom obliku? 

Da. Trenutno saradnja na uključivanju mladih u sistem školovanja u skladu sa potrebam lokalne zajednice.

Šta је vaša institucija dobilia sarаdanjom  sa ovom organizacijom?

Uključivanje učenika u aktivnosti lokalne zajednice, pomoć u realizaciji aktivnosti u radu Vršnjačkog tima za zaštitu od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, izrada i prezentacija lokalnih akcionih planova za kvalitetniji život mladih u gradu.

Zbog čega je, po vašem mišljenju, važna saradnja institucija sa organizacijama koje se bave omladinskim radom?

Zbog aktivnog uključivanja mladih u realizaciju aktivnosti koje se tiču mladih, razmene iskustava među mladima, iniciranja akcija u skladu sa potrebama mladih i lokalne zajednice.

Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se saradnja između institucija i organizacija koje se bave omladinskim radom podilgla na viši nivo?

Pravovremena razmena informacija, motivisati zaposlene u školama da podstaknu mlade da se uključe u aktivnosti lokalne zajednice za pitanja koja se tiču mladih.

 


 

Slađana Rakić: “Funkcionalnost formalnog obrazovanja se dobrim delom razvija kroz neformalno obrazovanje, aktivizam i samoinicijativu”

 

Međusektorska saradnja je važna jer se funkcionalnost formalnog obrazovanja dobrim delom razvija kroz neformalno obrazovanje, aktivizam i samoinicijativu. Kako se to sprovodi u praksi pojašnjava Slađana Rakić, profesorka književnosti i srpskog jezika, zaposlena na poziciji bibliotekarke u Gimnaziji u Kruševcu .

Sa kojom organizacijom (organizacijama)  ste ostvarili saradnju i kada?

Na ovo pitanje ću odgovoriti sa stanovišta koordinatora tima za karijerno vođenje i savetovanje, što je jedno od mojih zaduženja u školi u protekle tri godine. U tom periodu smo sarađivali sa NVO Edukativni centar i Kancelarijom za mlade. Aktivnosti su obuhvatale predavanja, radionice, tribine i sl. Saradnja je realizovana delom u prostoru Gimnazije, ali češće u prostorijama Kluba za mlade, Kulturnog centra, Kruševačkog pozorišta i drugih sličnih prostora u gradu.

Da li je saradanja nastavljena  i ako jeste u kom obliku? 

Saradnja je nastavljena konkretno kroz projekte i koncipiranje neke vrste zajedničkog plana rada za ovu školsku godinu.  

Šta је vaša institucija dobilia sarаdanjom sa organizacijom/ama?

Smatram da su učenici naše škole na dobitku zbog većih mogućnosti informisanja, neformalnog obrazovanja i omladinskog aktivizma, koje su ostvarene upravo ovom saradnjom.

Zbog čega je, po vašem mišljenju, važna saradnja institucija sa organizacijama koje se bave omladinskim radom?

Zato što je to u savremenom dobu potreban model obrazovanja mladih. Postojeći sistem obrazovanja im, još uvek, može pružiti znanje, ali se funkcionalnost tog znanja dobrim delom razvija kroz neformalno obrazovanje, aktivizam i samoinicijativu. Omladinske organizacije pozitivno utiču na taj segment razvoja mladih.

Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se saradnja između institucija i organizacija koje se bave omladinskim radom podilgla na viši nivo?

Svakako je potrebno nastaviti saradnju između škola i omladinskih organizacija. Pitanje je,  međutim, da li bi ta saradnja, u postojećoj konstelaciji stvari, postojala da nije projekata? I još važnije pitanje: Zašto je to tako? Možda ćemo nakon odgovora na ta pitanja znati i kako da saradnju podignemo na viši nivo.

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


 

MIRJANA RADAKOVIĆ: “ PREDLOZI, ENERGIJA I IDEJE MLADIH TREBA DA BUDU VIŠE PRIHVAĆENE, PRISUTNE I UVAŽEN

 

Zbog čega je važno da predlozi, energija i ideje mladih budu prihvaćene, prisutne i uvažene, kao i kako to funkcioniše u Bačkoj Palanci pojašnjava Mirjana Radaković, zaposlena na poziciji voditelja slučaja u timu za decu i mlade i supervizora u timu za odrasle i stare u Centru za socijalni rad opštine Bačka Palanka i ima posebno angažovanje u udruženju hranitelja „Siguran dom“.

Sa kojom organizacijom ste ostvarili saradnju i kada?

Saradnja je ostvarena sa Omladinskim klubom Bačka Palanka i traje duži niz godina. Prevashodno je saradnja usmerena na realizaciju projektnih aktivnosti koje su usko povezane za rad sa decom i mladima sa smetnjama u razvoju kao i dece i mladih bez roditeljskog staranja. Takođe je akcenat stavljen na promovisanje i razvijanje volonterizma kod mladih čiji je nosilac Crveni krst Bačka Palanka.

U kom obliku je ta saradnja nastavljena?

Saradnja je nastavljena kroz projektne aktivnosti, organizovanjem različitih predavanja, kao i upućivanjem mladih o mogućnosti pisanja projekata, načinu konkurisanja kao i realizaciji istih. Međusobnom saradnjaom bitno se utiče na profesionalnosti, razmeni ideja i kapaciteta a sve to radi kvalitetnijeg zadovoljavanja potreba mladih u lokalnoj zajednici.

Šta je vaša institucija dobila saradnjom sa ovom organizacijom?

Angažovanjem mladih tokom trajanja zajedničkih akcija i kroz različite projektne programe uticalo se na kvalitetniju informisanost kako mladih tako i lokalne zajednice o poziciji dece i mladih iz marginalizovanih grupa. Ostvarena je dobra međusobna sardanja, zainteresovanost mladih za prisutnost u okruženjima u kojima se kreću deca i mladi iz osetljivih grupa. Razvijana je, kako kod profesionalaca, tako i kod maladih samoprocena koliko smo tolerantni u prihvatanju različitosti, usvajanje poželjnog modela ponašanja prema drugima, bogaćenje rečnika rečima koje ne povređuju druge, razvijanje empatije.

Zbog čega je, po vašem mišljenju, važna saradnja institucija sa organizacijama koje se bave omladinskim radom?

U lokalnoj zajednici veoma je bitno uticati na kavalitet razvoja mladih ljudu, njihovom aktivnom angažovanju unutar lokalne zajednice kao i razvoja zdravih stilova života. Ponuditi programe dostupne mladima je od izuzetne važnosti. Uključivanje mladih u programske aktivnosti na lokalnom nivou dovodi do toga da se spoznaju njihove potrebe, uvažavaju njihove ideje i predlozi čime se direktno utiče na osećaj preuzimanja odgovornosti i razvijanju zdrave ličnosti što predstavlja interes svakog zdravog društva.

Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se saradnja između institucija i organizacija koje se bave omladinskim radom podigli na viši nivo

Prilikom izrade Akcinog programa za mlade, na lokalnom nivou, potrebno je masovnije prisustvo mladih, posebno iz ruralnih zajednica. Ideje, predlozi i energija mladih treba da budu više prihvaćene, prisutne i uvažene. Povezanost mladih i institucija kroz projektne aktivnosti direktno bi uticalo na kvalitetniju prisutnost mladih u lokalnoj zajednici, masovnije uključivanje mladih u programske aktivnosti, kavalitetnije provođenje slobodnog vremena i usmeravanju ka razvijanju pozitivnih normi ponašanja. Sve to direktno utiče na poboljšanje položaja mladih na lokalnom i nacionalnom nivou.

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


 

Čedomir Šagrić:“Unapređenje saradnje uvek je bazirano na poverenju i poštovanju potreba i interesa svih  zainteresovanih strana“

 

Na koji način je moguće unaprediti sardanju organizacija koje se bave omladinskim radom i institucija, šta je važno da imamo na umu kada o njoj govorimo i kako ta saradnja izgleda izgleda u praksi govori mr sc dr Čedomir Šagrić, specijalista socijalne medicine i supspecijalista zdravstvenog vaspitanja, načelnik Centra za promociju zdravlja u Institutu za javno zdravlje Niš.

Sa kojom organizacijom (organizacijama)  ste ostvarili saradnju i kada?

Polje delovanja Centra za promociju zdravlja je jako široko, ali okosnicu rada čine aktivnosti koje se planiraju, kreairaju i realizuju u partnerstvu sa mladima i njihovim formalnim i neformalnim udruženjima, kao i sa organizacijama i institucijama koje se bave pitanjima mladih. U proteklih 15 godina ta saradnja je bila ostvarena sa velikim brojem udruženjima i organizacijama mladih ali među najznačajnijima su bili sledeći: IFMSA, NIPSA, Proaktiv, JAZAS, Savez izviđača, Studentsko psihološko savetovalište, Studentski parlament Univerziteta u Nišu, Učenički parlament u Nišu, Kancelarije za mlade Grada Niša i svih pet opština Grada Niša, Supergrađanin, Otvoreni klub, Kapital magazin, Omladinski edukativni centar, Indigo i drugi. Sa većinom od njih Institut za javno zdravlje ima potpisane protokole o saradnji u oblasti promocije zdravlja.

Šta је vaša institucija dobilia kroz sarаdanju  sa organizacijom/ama?

Višegodišnja saradnja je dala dodatni kvalitet svim našim naporima da pomognemo ukupni razvoj mladih u Nišu kroz prizmu očuvanja i unapređenja zdravlja mladih sugrađana. Taj dodatni kvalitet se ogledao u sledećem: a) kompletnije i kompetetnije sagledavanje potreba mladih u oblasti zdravlja i ukupnog razvoja, b) uključivanje odličnih kreativnih rešenja ovih organizacija u kreiranje zdravstveno vaspitnih programa za mlade i v) veće poverenje mladih u naše programe, g) veća participacija volonetera i sledstveno tome bolji izlazni rezultati svih uloženih profesionalnih napora i drugih resursa.

Da li je saradanja nastavljena  i ako jeste u kom obliku?

Sa određenim organizacijama saradnja je kontinuirana jer zajedničke aktivnosti usklađujemo zajedno prema Kalendaru zdravlja. Sa ostalim udruženjim, organizacijama i neformalnim grupama ta saradnja je pratila određene programe koji su bili vremenski ograničeni te se i završila ali postoje stalni kontakti i traženje novih mogućnosti za sardnju u onim poljima gde nam se prepliću teme i pristupi u radu. Stalno se pokreću i nova partnerstva i poslednje na tom polju je potpisivanje protokola o saradnji u prevenciji pušenja koji je potpisan između Instituta za javno zdravlje (Centar za promociju zdravlja) i kancelarija za mlade grada Niša.

Zbog čega je, po vašem mišljenju, važna saradnju institucija sa organizacijama koje se bave omladinskim radom?

Saradnja sa svim pomenutim organizacijama je presudna za održivi razvoj mladih i očuvanje i unapređenje njihovog zdravlja jer jedino aktivnim parterstvom sa mladima možemo da steknemo poverenje mladih da ponuđene programe koriste, a postignute rezultate dožive kao svoje tekovine i benefite. Uz to mladi u partnerstvu sa institucijama su neophodna karika za tumačenje i razumevanje kulturnih osobenosti mladih posebno u svetlu novih tendencija u javnom zdravlju gde se akcenat stavlja na kulturnu kompetentnost populacionih grupa, u ovom slučaju populacije mladih.

Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se saradnja između institucija i organizacija koje se bave omladinskim radom podilgla na viši nivo?

Unapređenje saradnje je uvek bazirano na poverenju i poštovanju potreba i interesa svih zainteresovanih strana i u tom smislu smatram da nijedan nacionalni dokument (propis, zakon…) ne bi trebalo da bude usvojen ukoliko u njegovu izradu nisu aktivno uključena formalna i neformalna udruženja mladih. Potpuna, a ne deklarativna participacija mladih u donošenju odluka stvara kod mladih črvst osećaj da društvo brine o njima i da ih stavlja u fokus svih svojih inicijativa.

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


 

Miloš Damjanić: “Smatram da je potrebna češća interakcija institucija i organizacija koje se bave omladinskim radom”

Saradnja sa organizacijama koje se bave omladinskim radom i škola je izuzetno značajna, a naročito za školu za osnovno i srednje obrazovanje“Milan Petrović” jer korisnicima  (mladima sa smetnjama u razvoju, ali i odraslim osobama sa invaliditetom)  omogućava kontakt, druženje, saradnju i realizaciju osmišljenih, planiranih, strukturiranih zajedničkih aktivnosti sa mladim ljudima tipične populacije. Kako sve to izgleda u praksi pojašnjava defektolog i vaspitač ove ustanove Miloš Damjanić.

Sa kojom organizacijom (organizacijama)  ste ostvarili saradnju i kada?

Ostvarili smo saradnju sa: Centrom za omladinski rad (CZOR), Omladinskim kreativnim centrom OKCe, Centrom za edukativno-kreativni razvoj omladine (CEKRO). Uz nabrojane organizacije, Dnevni boravak tokom godine uspostavi kontakt i realizuje raznovrsne aktivnosti sa više od 30 grupa građana, udruženja, organizacija, institucija, preduzeća i sl.

Šta је vaša institucija dobilia kroz sarаdanju  sa organizacijom/ama?

Sa CZOR-om i OKCe-m sarađivali smo u okviru akcije: „Da li možeš da pobediš ovu ekipu?“ – sportski (fudbalski) susreti između korisnika Dnevnog boravka ŠOSO „Milan Petrović “ sa domom učenika i sugrađana tipične populacije. Unapređenje socijalne inkluzije mladih sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa invaliditetom predstavlja jedan od stubova rada Dnevnog boravka i smatramo da organizovanjem zajedničkih aktivnosti između naših korisnika i tipične populacije radimo na ispunjenju tog cilja.

Sa CEKRO-om smo sarađivali na realizaciji programa „Letnji kamp – Kamp životnih veština“, gde je akcenat postavljen pre svega na unapređenje životnih i socijalnih veština naših korisnika.

Izgradnjom savezništava sa lokalnim udruženjima građana, Dnevni boravak nastoji produbiti poverenje između Škole i društvene zajednice, a sve u cilju podizanja kvaliteta života samih korisnika Dnevnog boravka.

Da li je saradanja nastavljena  i ako jeste u kom obliku? 

Saradnja je nastavljena sa CZOR-om, zajedničkim osmišljavanjem daljih akcija, programa saradnje i planiranjem druženja između korisnika Dnevnog boravka i volontera CZOR-a, npr. uključivanjem fudbalskog tima sa Adica (mladi Romi), sa kojim radi „mobilni tim CZOR-a“ u našu akciju: „Da li možeš da pobediš ovu ekipu?“.

Planiran je nastavak saradnje sa CEKRO-om i u narednom periodu na projektu: „Letnji kamp – Kamp životnih veština“.

Zbog čega je,po vašem mišljenju,važna saradnju institucija sa organizacijama koje se bave omladinskim radom?

U slučaju naše Škole i Dnevnog boravka, saradnja sa organizacijama koje se bave omladinskim radom je izuzetno značajna, jer omogućuje našim korisnicima (mladima sa smetnjama u razvoju, ali i odraslim osobama sa invaliditetom) kontakt, druženje, saradnju i realizaciju osmišljenih, planiranih, strukturiranih zajedničkih aktivnosti sa mladim ljudima tipične populacije.

Šta mislite da je potrebno uraditi kako bi se saradnja između institucija i organizacija koje se bave omladinskim radom podilgla na viši nivo?

Smatram da je potrebna češća interakcija institucija i organizacija koje se bave omladinskim radom: iniciranje kontakata, inicijalni sastanci, zajedničko planiranje konkretnih (za korisnike usluga institucija značajnih) aktivnosti, zajednička realizacija osmišljenih aktivnosti i dr. 

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


STUDIJSKI POSET

Makedonija 4-7.10.2018

Zahvaljujući podršci Ekumenske inicijative žena (Omiš, Hrvatska)[1]  naša organizacija realizovala je posetu udruženjima u Makedoniji (Skoplje) koje se bave podrškom žena u situaciji porodičnog nasilja i promocijom i zaštitom ljudskih prava.  Ovom prilikom odabrane su dva udruženja (здружение) koja su bila sjajni domaćini. Oba udruženja (здружение) postoje više od 15 godina i prepoznata su i priznata po svom radu ne samo u Makedoniji već i na regionalnom i internacionalnom nivou. Tokom prvog dana boravka u Makedoniji posetile smo Udruženje ESE[2] koje ima razvijene servise za direktnu podršku žrtvama porodično-partnerskog nasilja a najveći fokus stavljaju na pravnu podršku. Od Marije, direktorke udruženja i Stojana, pravnika u udruženju koji koordinira pravnom podrškom, saznale smo o samoj organizaciji i načinu njihovog delovanja ali i dobile puno drugih informacija. Kroz razgovor sa njima uvidele smo da je u Makedoniji slična situacija kao u Srbiji kada je reč o učestalosti i oblicima nasilja u porodici i da u 90% slučajeva žrtve porodično-parnerskog nasilja jesu žene i deca. Stojan nam je objasnio da najviše pažnje poklanjaju pravnoj pomoći jer je ona osnova da se žena i druge žrtve porodičnog nasilja osećaju zaštićeno i da se motivišu za dalje potraže pomoć. Takođe, njihova iskustva pokazuju da je najveća potreba upravo za ovom vrstom pomoći. Pored pravnog savetovanja imaju razvijeno zastupanje na sudu. Takođe, u njihovom udruženju angažovan je i psiholog kao spoljni saradnik koji pruža savetodavnu podršku žrtvama. Pored brojnih projekata koji su realizovali u zemlji i regionu organizuju i treninge i obuke za edukovanje predstavnika institucija kako da postupaju u slučaju porodičnog nasilja. Kroz ovu posetu dobile smo puno korisnih saveta kako da unapredimo naše servise direktne podrške kao i smernice kako da ostvarimo dugoročniju finansijsku potporu koja je ključna u održivosti pružanja usluga. ESE je udruženje koje se ističe svojim kvalitetom i profesionalnošću i dali su nam dobar model kako bolje da orgnaizujemo svoje usluge i da se bolje promovišemo u lokalnoj zajednici.

Tokom narednog dana posetile smo udruženje Združenska[3] koje u poslednjih par godina ne pruža direktnu podršku žrtvama već su fokus stavile na monitoring postupanja vlada u slučaju donošenja zakona, uredbi, propisa, pravnih regulativa i procedura a koje se odnose na zaštiitu i postupanje u slučaju porodičnog nasilja. Takođe, sprovode brojna strateška planiranja za organizacije u Makedoniji koje se bave promocijom i zaštitom prava žena a potrebna im je pomoć u organizovanju unutrašnje strukture, menadžmentu, obezbeđivanju finansija i sl. Ova poseta je bila izuzetno značajna za nas jer smo  dobile odgovore na brojna pitanja a vezana za to kako urediti unutrašnju strukturu udruženja i bolje prerasporediti aktivnosti, kako koncipirati dugoročni plan i kakvu streteški planirati finasije za obezbeđenje osnovnih usluga i aktivnosti. Od nih smo naučile i da je situacija i po ovom pitanju slična u Makedoni kao i u Srbiji da postoje mnoge  dobro uređenje procedure koje se ne poštuju u praksi, da institucije često ne sarađuju međusobno, da i dalje delovanja profesionalaca su obojena brojnim ličnim predrasudama kao i da su Centri za socijalni rad jedne od najslabijih karika sistema.

Nakon formalnog dela druženja organizovale smo neformalno druženje sa predstavnicima oba udruženja kako bi se bolje upoznali, razmenil ideje i pričali o budućoj saradnji. Vrlo smo zadovoljne postignutim i zahvalne što smo imale prilike da upoznamo zaista sjajne profesionalce i profesionalke koje energično i predano rade na promeni modela reagovanja kada je reč o porodičnom nasilju i aktivno rade na sveobuhvatnoj podršci žrtvama i to na različite načine.

Vreme provedeno u Makedoniji iskoristile smo za teambilding kao i za interni sastanak udruženja, zatim da sumiramo sve utiske i korisne informacije koje smo dobile tokom ovog poseta koje smo već implementirale u naš rad i koje će nam sada biti vodič u jačanju unutrašnjih kapaciteta organizacije i restruktuiranju koje je trenutno u toku.

Zaista jedno sjajno iskustvo koje nas je podsetilo da samo zajedno i združeno možemo težiti ka boljem društvu i da je dobar tim i jasna vizija osnova uspeha jednog udruženja. 

[1] http://www.eiz.hr/?lang=hr

[2]http://www.esem.org.mk/

[3] http://zdruzenska.org.mk/en/

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 


 

Misija SOS Ženskog centra je pružanje neposredne pomoći ženama i mladim devojkama koje su u sitaciji porodično-partnerskog nasilja u vidu emocionalnalne, informativne, psihološke i pravne podrške uz promociju, zaštitu, unapređenje položaja i prava žena, dece i omladine kao i razvijanje svesti o pravu na život bez nasilja i mogućnostima izlaza iz situacije nasilja u cilju prevencije. 

https://sosns.org.rs/wp-content/uploads/2018/10/SOS.png

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


 

Sprovodeći programe, naša organizacija podstiče međusektorsku saradnju, brine se o tome da prostor za boravak mladih bude bezbedan, kao i da odnos omladinskog/e radnika/ce prema mladima bude profesionalan.

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


 

Sprovodeći programe, naša organizacija podstiče i promoviše različitosti i brine se o poštovanju etičkog kodeksa, zakonskih regulativa, propisanih procedura i praksi. Upravo to to je i definisano standardima 5 i 6.

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


 

Sprovodeći programe, naša organizacija brine o stavovima mladih i njihovom aktivnom učešću. Zbog toga se naši programi akredituju u skladu sa standardima. Predstavljamo vam standard 3 i 4.

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


 

Mi smo organizacija koja sprovodi kvalitetne programe za mlade koje akreditujemo u skladu sa standardima. Predstavljamo vam prva dva od ukupno osam.

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


 

Iako postoje različita tumačenja, prema važećem Zakonu o mladima, mladi, odnosno omladina (youth) su sve osobe od navršenih 15 do navršenih 30 godina.

Zakon o mladima (engl. Law on Youth) uređuje mere i aktivnosti koje preduzimaju Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave u cilju unapređenja društvenog položaja mladih i stvaranja uslova za ostvarivanje potreba i interesa mladih u svim oblastima koje su od interesa za mlade. Trenutno važeći zakon je stupio na snagu 2011. godine. Zakon o mladima ima za cilj stvaranje uslova za podršku mladima u organizovanju, društvenom delovanju, razvoju i ostvarivanju potencijala, na dobrobit pojedinca i društva. Zakon precizira specifičnosti omladinske politike i omladinskog sektora i definiše uloge aktera u oblasti omladinske politike. Neki od osnovnih principa na kojima se zasniva ovaj zakon su sistematska podrška mladima, jednake šanse, jačanje mladih i njihove pozicije u društvu, aktivno učešće mladih i društvena odgovornost itd. Za sprovođenje Zakona o mladima odgovorni su pre svega Vlada RS, odnosno resorno ministarstvo za mlade RS u saradnji sa drugim ministarstvima i institucijama na republičkom nivou, a na lokalnom nivou odgovornost za realizaciju počiva na IV AP Vojvodine i JLS.

Detaljnije o omladinskoj politici i njenim akterima možete pronaći u Rečniku omladinske politike https://bit.ly/2O1JfFE  koji predstavlja  prvi dokument koji objedinjuje i definiše različite pojmove u ovoj oblasti. Razvile su ga: Nacionalna asocijacija kancelarija za mlade, Krovna organizacija mladih Srbije i Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada, u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta    

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


 

Omladinski rad podstiče lični i socijalni razvoj mladih. Svoja iskustva, odnosno šta su sve dobili učešćem u programima omladinskog rada, 18 učesnika je podelilo u publikaciji „Jedna priča sa 40 naslova“ koja se nalazi na linku:  https://bit.ly/2QINy7x

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 

 

 


KO SU OMLADINSKI/E RADNICI/E?

Omladinski radnici/ce su osobe koje prate lični razvoj mladih! Lične priče nekih od njih možete pronaći u publikaciji „Jedna priča sa 40 naslova“ koja se nalazi na linku:https://bit.ly/2QINy7x   

 Definicija omladinskih radnika/ca:

Omladinski/a radnik/ca (engl. youth worker) je stručno lice, angažovano u udruženjima civilnog društva/institucijama/lokalnoj samoupravi, koje sprovodi aktivnosti omladinskog rada, a čije kompetencije su definisane standardima zanimanja u oblasti omladinskog rada. 

Kompetencije se mogu steći kroz formalno, neformalno i informalno obrazovanje i učenje. Trenutno postoje tri definisana zanimanja u omladinskom radu:

–  omladinski aktivista/kinja ili lider/ka,

– omladinski radnik/ca (koordinator programa omladinskog rada) i

– specijalista za omladinski rad.

U budućnosti se očekuje proširenje klasifikacija zanimanja. Svi omladinski radnici imaju obavezu da poštuju Etički kodeks omladinskih radnika/ca.  

#OmladinskiRadZaBoljiGrad #MOS #NAPOR #sosženskicentar

 


OMLADINSKI RAD –  NEKAD I SAD!

Iako vlada uverenje da je omladinski rad novina na našim područjima, istorijski gledano on je postpojao još u 19. veku, samo  u nešto drugačijem obliku. Organizacije koje su tada postojale na ovim prostorima bavile su se, pre svega, humanitarnim aktivnostima. Taj obrazac postojao je sve do II Svetskog rata kada su počeli da se razvijaju novi oblici omladinskog rada koji se smatraju pretečom svih onih tipova koji danas postoje i koje organizacije sprovode. Nakon II Svetskog rata, tokom razvoja kulta predsednika Josipa Broza Tita, velika pažnja bila je usmerena ka mladima. Primer koji to najbolje ilustruje jeste obeležavanje Titovog rođendana, 25. maja, kao Dana mladih.  Promovisane su vrednosti koje se i danas koriste u omladinskom radu poput bratstva, jednakosti, solidarnosti, prijateljstva  i zajedništva. Postojale su sistemske mere za zapošljavanje i stipendiranje mladih, a omladinske organizacije koje su tada formirane učestvovale su u procesu odlučivanja.  Rušenjem socijalizma krajem 80-ih i početkom 90-ih godina prošlog veka nestaje ovaj oblik omladinskog rada. Kao društvo u tranziciji, područje bivše Jugoslavije zatečeno je potpuno nespremno u odnosu na obrazovanje mladih i ne postoji nikakaiv institucionloni i strategijski okvir za mlade na nacionalnom nivou.. Tu ulogu preuzimaju organizacije civilnog sektora. U novembru 2001. u okviru Ministarstva obrauzovanja i sporta Republike Srbije ustanovljen je Sektor za mlade koji je u tom trenutku jedino državno telo koje se bavilo pitanjem mladih. Nakon izbora 2004. Taj sektor je ugašen. Kao reakcija na to, organizacije civilnog društva oformile su Koaliciju mladih Srbije koja je zahtevala uspostavljanje državnog tela za mlade. Mladi širom Srbije podržali su ovu inicijativu što je rezultiralo blokadom  rada Vlade. Nakon vanrednih parlamentarnih izbora u maju 2007. formirano je Ministarstvo omladine i sporta (MOS). Formiranje ove ustanove u direktnoj je vezi sa aktvizmom mladih i pokazuje na koji način mladi mogu da utiču na institucionalni okvir. Odmah po formiranju MOS 2008. izrađena je prva Strategija za mlade u Srbiji (za period od 2009-2014). U tom periodu formirani su pojedini savezi udruženja koji su brinuli o kvalitetu rada sa mladima. Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada je nacionalni strukovni savez koji od svog osnivanja (2009) pa do danas  radi na osiguranju kvaliteta i prepoznavanje omladinskog rada. Kao rezultat zajedničkog rada organizacija civilnog sektora i MOS 2011. usvojen je i prvi Zakon o mladima u Srbiji. Nakon toga izrađena je druga Strategija za mlade za period od 2015-2025, a u vezi sa tim i Akcioni planovi za njeno unapređenje na dvogodišnjem nivou. Poslednji akcioni plan za period od 2018-2020 je trenutno u izradi.

(Izvor: The history of youth work in Europe/ The history of youth work and its relevance for youth policy in Serbia today, Zora Krnjaić)

#OmladinskiRadZaBoljiGrad  #MOS  #NAPOR  #soszenskicentar

 


 

Šta je zapravo omladinski rad, a šta rad sa mladima? U čemu je razlika?  Odgovore na ova, ali  i mnoga druga pitanja možete pronaći u dokumentu  „ Smernice za osiguranje kvaliteta programa omladinskog rada “  koji se nalazi na linku:  https://bit.ly/2OcSeRp

#OmladinskiRadZaBoljiGrad

#MOS

                                                                                                #NAPOR      

                                                                                                     #sosženskicentar

 


SOS ŽENSKI CENTAR NA KONFERENCIJI

„MEDIJI I JAVNI INTERES“ 

 

U četvrtak, 28. juna, održana je konferencija/okrugli sto ,,Javni interes u medijskim sadržajimaˮ posvećenom definisanju javnog interesa u informisanju na lokalnom nivou kojem je prisustvovala i predstavnica SOS ženskog centra. Ovaj događaj deo je projekta Medijski sadržaj i finansiranje medija kao odraz javnog interesa u lokalnim zajednicama koji je sproveo Centar za razvoj demokratskog društva ,,Europolisˮ, uz finansijsku podršku HND-a, povodom upoznavanja sa glavnim nalazima njihovog istraživanja. Želeli su da utvrde dosadašnju praksu po pitanju dodele budžetskih sredstava za projektno sufinansiranje medija u periodu između 2016. i 2018. godine na teritorijama grada Novog Sada i opština Beočin, Sremski Karlovci, Titel i Temerin.

Istraživanje prakse posmatranih lokalnih samouprava u pogledu definisanja javnog interesa i dodele budžetskih sredstava za izradu medijskih sadržaja utvrdilo je postojanje dva osnovna problema koja podrivaju samu zamisao sistema projektnog finansiranja izrade medijskih sadržaja. Prvi problem odnosi se na potpuno odsustvo inicijative da se javnost uključi u određivanje prioritetnih tema od javnog interesa kojima bi medijski projekti trebalo da budu posvećeni. Koriste se preširoke i neodređene definicije oblasti javnog interesa te pojam gubi smisao, a to pak vodi tome da se budžetska sredstva ne koriste za ostvarivanje javnog već promociju partijskih interesa umesto kritičkog i istraživačkog izveštavanja o gorućim lokalnim problemima. Drugi problem se ogleda u nedostatku monitoringa i evaluacije podržanih projekata, pa je nemoguće proceniti realnu ostvarenost postavljenih ciljeva i svrsishodno korišćenje uloženih sredstava. Samim tim izostaje i podsticaj za dalji razvoj i podizanje kvaliteta medijskih sadržaja i unapređivanje prakse utvrđivanja tema od javnog interesa, kao i odabira adekvatnih medijskih projekata.

Pozvana je šira i stručna javnost, donosioci odluka i gradski službenici kao i predstavnici civilnog sektora, pri čemu je važno napomenuti da se niko od donosioca odluka i gradskih službenika nije odazvao pozivu. Nakon predstavljanja rezultata usledila je diskusija o stanju u oblasti informisanja i temama od značaja pri čemu se došlo do zaključka da se javni interes u informisanju ne ostvaruje, građani se ne konsultuju o značajnim temama, izveštava se neprofesionalno, te prednost imaju gradski mediji u službi obračunavanja sa kritičkim inicijativama i samoorganizovanim građanima.

 

 


SOS ŽENSKI CENTAR UČESTVUJE U IZRADI IZVEŠTAJA O PRIMENI ISTAMBULSKE KONVENCIJE!

 

 U ponedeljak, 11. juna u UN hous-u u Beogradu održana je prezentacija radne verzije Izveštaja iz senke o implementaciji Istambulske konvencije u Srbiji. Naime, radnu verziju Izveštaja iz senke o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici izradile su organizacije civilnog društva, predvođene Savezom udruženja Mreža ,,SOS Vojvodina”  Izveštaj se izrađuje sa ciljem da se predstave informacije kojima raspolažu udruženja građana i nevladine organizacije, članice Mreže te da se konačna verzija dostavi GREVIO komitetu. Ove godine, zvanični organi naše države će prvi put izvestiti GREVIO komitet o primeni Konvencije i pružiti sliku koju su zabeležile državne institucije, te su tako informacije kojima raspolažu udruženja građana od izrazite važnosti jer upotpunjuju sliku.

Na sastanku je napravljen pregled obrađenog materijala, te davane sugestije i predlagane reformulacije da bi se što više poboljšao kvalitet izveštaja i opisala aktuelna situacija. Ovo je bila tek prva revizija objedinjenog materijala, dalje korekcije i dorade su u planu. 

 

 


OBUKA ZA NOVE VOLONTERKE!

 

U SOS ženskom centru tokom maja održana je bazična obuka za nove volonterke za pružanje podrške putem sos telefona. Obuka je trajala 4 dana (ukupno 32 radna sata) a kreirana je i realizovana od strane tima SOS ženskog centra. Obuci  je prisustvovalo čak 14 budućih volonterki koje su prošle kroz prethodna dva kruga selekcije. Obuka se sastojala od niza interaktivnih radionica koje su na dinamičan i zanimljiv način približile osnovne koncepte i principe rada  kada je reč o radu na sos telefonu.

Tokom ova četiri dana učesnice  obuke su imale prilike da provere postojeća i steknu nova znanja  kada je reč o učestalosti, oblicima, vrstama nasilja, ciklusu i  dinamici  nasilja nad ženama;  da preispitaju svoje stereotipe i predrasude vezano za razumevanje teme pol i rod; pitanja društvene moći i hijerarhije;  pitanja zašto žena ostaje u nasilnoj vezi, koja je njena uloga, a koja uloga institucija i sl. Takođe, imale su prilike da steknu bazična znanja vezano za intitucionalno-pravni okvir postupanja i generalne uloge sistema u pružanju zaštite i podrške ženama (i drugim žrtvama nasilja u porodici). Pored toga, saznale su  o feminističkim principima rada koji su pozadina rada na sos telefonu, šta je to bezbednosni plan, koje su veštine potrebe za pružanje adekvatne podrške putem telefona i dr. Poslednji dan obuke učesnice su se kroz role play našle u ulogama budućih konsultantkinja sos telefona. Cilj obuke bio je da se prenesu relevantne informacije koje su ključne za pružanje ove usluge SOS ženskog centra kao i da se  podigne nivo senzitivnosti kada je reč o  specifično osetiljivoj tem inasilja nad ženama i razumevanji ne samo unutrašnjih procesa već čitavog šireg društvenog konteksta.

Nakon završene bazične obuke volontorke će nastaviti obuku kroz napredni nivu gde će imati prilike da se uključe u praktične aktivnosti i zadatke SOS ženskog centra, kao i da uvežbavaju sovje veštine potrebe za adekvatno pružanje pravne, informativne i emotivne podrške putem SOS telefona.

SOS ženski centar već 15 godina za redom organizuje osnovnu  i naprednu obuku za nove volonterke i tako prenosi svoja znanja i iskustva na nove generacije. Nadamo se da će se ova lepa tradicija nastaviti jer samo zajedničnom energijom i ulaganjem možemo se pomeriti  svake godine za jedna korak napred ka zaštiti žena od porodično-partnerskog nasilja.

 

 

 


FIT ŠETNJA ZA ŽENE #3

 

Petnaestog aprila na Fruškoj Gori održana je treća u nizu humanitarna šetnja u prirodi pod nazivom “Fit šetnja za žene na Fruškoj gori #3” u u organizaciji Planinarsko-smučarskog društva “Železničar” iz Novog Sada. Sam naziv akcije ukazuje da je šetnja, pre svega, namenjena ženama i devojkama ali su svi koji su tog dana došli na Popovicu takođe mogli da prošetaju odabranim stazama ukoliko kupe humanitarni tiket po simboličnoj ceni od 200 dinara. Cilj šetnje je bio povratak sebi i prirodi; briga o svom telu i zdravlju. Ali je sama akcija imala i širi humanitarni karakter i osmišljena je u cilju podrške borbi protiv nasilja nad ženama i decom. Ove godine PSD “Železničar” je izabrao SOS ženski centar kao organizaciju kojoj će donirati deo prihoda od kotizacije i na taj način podržati rad Udruženja.

 

Ponosne smo što je PDS “Železničar” prepoznao naše Udruženje kao značaj resurs u lokalnoj zajednici kada je reč o prevenciji rodno zasnovanog nasilja i borbi protiv svih obilka nasilja i diskriminacije nad ženama i decom. Zahvaljuljući ovoj akciji SOS ženski centar je ostvario donaciju u vrednosti od čak 70 000 dinara.  Finansijska podrška dosta znači zbog kontituiteta pružanja usluga i održivosti jer SOS ženski centar godinama funkcioniše kao volonterko udruženje. Pored toga, ova akcija je značajno pomogla vidljivosti našeg rada i usluga koje pružamo.

 

Posebno treba istaći da je ohrabrujuće što se humanitarnoj šetnji odazvalo preko trista žena koje su na ovaj način aktivno učestvovale i dale svoj doprinos da nasilje nad ženama i decom ne ostane samo iza zatvorenih vrata. Zajedno smo 15.4. šetale za sve one žene kojima je potrebna podrška i pomoć da izađu iz nasilja, za sve one žene koje su se izborile i uspele da nastave putem bez nasilja, kao i za one čiji se glas više ne čuje. Podsticajno je i osnažujuće videti toliko žena na jednom mestu koje zajedno koračaju stazama dugim deset i četiri kilometara, šire pozitivnu energiju, međusobno se povezuju i grade solidarnost.

Za SOS ženski centar ovo je jedna od najlepših akcija u kojima smo učestvovale. Ova šetnja promoviše negovanje sebe, promoviše zdrav način života, a zdravlje je uvek i život bez nasilja. Naša poruka je da ni jedna žena nije kriva za ono što joj se dešava, da ni jedna žena ne može bez podrške izaći iz nasilja i da zato samo zajedno možemo graditi drugačiji svet u kome je svakoj ženi i svakom detetu garantovana sigurnost, zdravlje i sloboda.

 

SOS ženski centar još jednom želi da se zahvali na sjajnoj organizaciji PSD “Železničar” i Danieli Stamenković koja je održala fenomenalno zagrevanje pred samu šetnju i promovisala događaj.

 Želimo da se zahvalimo i divnom horu “Iskrice i munje”, ginekološkoj ordinaciji “Ferona”,  ordinaciji “Jugolab”, kompaniji “Premium genetics”, centru za fizičku kulturu “Livada”, centru “Arti Fizio”, studio “5”, salonu “Gorgeous”, školi „Tvrđava“, “Mima’s Fit&Sit“, adrenalin parku „Zemlja čuda“, „NYX Profesional Make Up“, „Sun Yoga“ centru, centru „Invictus“ ,redakciji „Lepota i zdravlje“, feonenalnim Frajlama, glumici Jeleni Galović, Ivani Vujasinov, Saški Krstić, Mileni Kresoji, Karmen Krivokapić kao i organizacijama iz Mreže žene protiv nasilja  koje  su takođe podržali ovu sjajnu  akciju.

Više o našim utiscima možete pogledati u prilozima:

https://www.youtube.com/watch?v=EsPxB1ijGwE

https://www.youtube.com/watch?v=KQgr2_pTvFY

 

Izvor fografija:

https://www.facebook.com/ufotkavanje/

 


Fit šetnja za žene na Fruškoj gori!

 

Drage dame, zaljubljenice u prirodu i Frušku goru,
pozivamo vas na još jednu

FIT šetnju za žene na Fruškoj gori!

Ovo je treća po redu humanitarnu šetnju u prirodi za pripadnice lepseg pola u organizaciji Planinarsko-smučarskog društva “Železničar” Novi Sad. Zahvalni smo „Železničaru“ zato što je ove godine odlučio da deo prihoda od kotizacije ide SOS ženskom centru kao podrška našem radu. Dođite i podržite nas kako bismo zajedno gradili svet bez nasilja!

https://www.facebook.com/events/210962699646068/

 


Panel diskusija : Izazovi rodne ravnopravnosti – dokle se stiglo i šta dalje?

Osmog marta 2018. godine  sa početkom u 17:30 u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Novom Sadu održana je panel diskusija na kojoj su razmatrana važna pitanja na temu rodne ravnopravnosti. Ovaj događaj organizovalo je Udruženje UMNI –Udruženje mladih novosadskih intelektualaca. Gošće ovog događaja bile su  Ivana Perić psihološkinja i koordiantorka SOS ženskog centra i Dragana Ćorić, profesorka na Pravnom fakutetu Univerziteta u Novom Sadu i inicijatorka za donošenje Aleksinog zakona.

Diskusija je bila vrlo posećena. Obe govornice su istakle kako one doživljavaju temu rodne ravnopravnosti u Srbijiiz ličnog i profesionalnog ugla. Ivana je istakla da smo kao država u ranoj fazi razvoja društvene svesti u pogledu rodne ravnopravnosti i da su žene još uvek diskriminisane i subordinirane kao i da su mnoga njihova prava ugrožena. „Nasilje nad ženama je jedno od najtežih oblika povrede ljudskih prava“ , rekla je Ivana, „ a uloga svakog od nas i kao profesionalaca/ki i kao građana/ki ovog društva je da damosvoj doprinos u sveobuhvatnoj borbi za unapređenje položaja žena i obezbeđivanju adekvatne podrške i zaštite u situaciji nasilja“.

Diskusija je pokrenula mnoga pitanja kao što je još uvek neravnopravni ekonomski položaj žena i uloga ekonomskog osnaživanja kao jednog od ključnih faktora u prevenciji nasilja. Ivana je govorila o tome da ekonomsku neravnopravnost ne treba tražiti samo u visini plata ( za isti posao žene su često manje plaćene nego muškarci) već u širem kontekstu koji se odnosi na dostupnost ekonomskim resursima kao što je mogućnost školovanja, izbor zanimanja, mogućnost napredovanja na poslu  i generalno pristup  javnom životu. „Žene u Srbiji još uvek nemaju jednak pristup ovim resursima i to je jedan od važnih pokazatelja gde se naše društvo nalazi u odnosu na temurodne ravnopravnosti“, naglasila je Ivana.

Podsećajući na simboliku i ulogu 8.marta kao Internacionalnog dana žena i istoriju borbe za bolji radni položaj i jednaka prava Ivana je svoj govor na panelu zaključila rečima :„ Da ravnoravnost znači poštovanje različitosti i mogućnost da svako bude to što jeste bez straha za svoju bezbednosti. Sigurnost i bezbednost su jedni od najvažnijih preduslova ravnopravnosti. Pored toga, uloga svakog od nas je da novim generacijama da drugačije modele za razvoj njihovog rodnog identiteta i da na taj način konstruišemo realnost u kojoj vladaju drugačije vrednosti i gde ne postoji tolerancija na nasilje i druge forme kršenja prava“.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

 


 

Vest o održanoj godišnjoj skupštini SOS ženskog centra!

SOS ženski centar oganizovao je redovnu godišnju skupštinu 8.2.2018. godine. Skupštinu je otvorila predsednica udruženja koja je ukratko predstavila teme dnevnog reda. Prvi deo skupštine odnosio se na izbor članica formalnih tela kao što su Nadzorni i Upravni odbor. Sve predložene članice jednoglasno su izabrane. Takođe,izglasano je da predstavnica udruženja i dalje bude Ivana Perić. Nakon toga, Jelena Vesić i Milana Popović predstavile su organizacionu strukturu SOS ženskog centra kao i opise zadataka i dužnosti na svim pozicijama.  Predstavljen je i program udruženja za 2018 godinu. Osnovna polja delovanja SOS ženskog centra u ovoj godinu su : usluge ( mejl konsultacije, psihološko savetovalište, pravno savetovanje, sos telefon) ; omladinski rad; programi i seminari.

Nakon formalnog dela skupštine usledila je podela sertifikata za završenu naprednu obuku tokom 2017. godine. Završena napredna obuka znači da su nove volonterke stekle praktična i teoretska znanja neophodna za adekvatno pružanje osnovne usluge sos telefona. Pored toga one su pokazale i veliku spremnost da se uključe i u druge aktivnosti SOS ženskog centra.

SOS ženski centar u 2018. godinu ulazi sa sjajnim i kohezivnim timom koji će obogatiti dosadašnji rad svojom novom energijom i idejama.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

 


 

PREVENT – ,,Sigurna okolina za seksualne radniceˮ

 

U petak, 15. decembra 2017. godine u Hotelu Park Udruženje ,,Preventˮ organizovala je konferenciju  pod nazivom ,,Sigurna okolina za seksualne radniceˮ.  Ova konferencija organizovana je u okviru projekta ,,Svratište za seksualne radniceˮ  neposredno pred 17. decembar, Svetski dan borbe protiv nasilja nad seksualnim radnicama. Udruženje Prevent projekat je sprovelo uz podršku Delegacije Evropske unije putem konkursa “Support to the social inclusion of the most vulnerable groups, including Roma, through more diversified communitz-based social servicesˮ, a u partnerstvu sa Pokrajinskim zavodom za socijalnu zaštitu, Novosadskim Humanitarnim Centrom i organizacijom Blaženstvo bez rizika iz Češke. Konferenciju su otvorile mr. sc. med. dr Ivanka Savić, zamenica pokrajinskog sekretara za zdravstvo, Snežana Knežević, zamenica Pokrajinskog zaštitnika građana zadužena za ravnopravnost polova i Marina Popov Ivetić, zaštitnica građana Novog Sada. Nakon toga je Nebojša Đurasović, predsednik Udruženja Prevent predstavio rezultate rada na projektu ,,Svratište za seksualne radniceˮ, te publikaciju ,,Seksualni rad u Srbijiˮ, kreiranu u okviru istog projekta. Naime, tokom dve godine tokom kojih se realizuje ovaj projekat, razvijena je socijalna usluga kojom je omogućena bolja inkluzija i socio-zdravstvena podrška seksualnim radnicama kroz psihološko savetovanje i podršku, pomoć socijalnog radnika, pravnu pomoć, dobrovoljno poverljivo savetovanje i testiranje na HIV i hepatitis, podelu kondoma, praćenje kod lekara, mogućnost održavanja lične higijene, psihološke i kreativne radionice, zdravstvenu zaštitu, terenski rad, grupe samopodrške, učenje životnih veština i mnoge druge usluge. Potom je Dijana Malbaša iz Autonomnog Ženskog Centra pričala o pravnim regulativama vezanim za seksualni rad u Srbiji. Jarmila Bujak Stanko, psihološkinja i psihoterapeutkinja, pričala je o životu i radu na ulici prenoseći nam lične priče svojih klijentkinja i pričajući sa kakvim sve problemima se deca i žene susreću kada se bave seksualnim radom na ulici. Miloš Stojiljković Rolović, predstavnik Omladine Jazasa iz Beograda pričao je potom o javno-zdravstvenim aspektima seksualnog rada, a nakon njega je Kristina Ferarri, seksualna radnica i aktivistkinja Udruženja Sloboda prava iz Beograda pričala o problemima sa kojima se seksualni radnici u Srbiji suočavaju i ka kakvim promenama teže. Na samom kraju, dr Nebojša Baračkov iz Preventa vodio je diskusiju baveći se pitanjima kuda i kako dalje, te problemima održivosti, prihvaćenosti i prepreka u radu. Diskusija je bila veoma živa, praćena konstruktivnim predlozima i obećanjima podrške u daljem radu.

 
 

 
 
 

Akcija u studentskom kampusu Univerziteta u Novom Sadu!

 
 
Organizacij IZ KRUGA – VOJVODINA i SOS ŽENSKI CENTAR u okviru Kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama  su u sredu 6. decembra 2017. godine od 13.00 do 15.00 sati realizovale uličnu akciju u studentskom kampusu Univerziteta u Novom Sadu sa ciljem da u studentskoj populaciji unaprede prepoznavanje nasilja u partnerskim vezama i informisanost  o organizacijama koje u Novom Sadu pružaju podršku ženama u situaciji nasilja.
 
Vise pogledajte na linku….
 
 

 

 


 

NAPOR održao godišnju skupštinu!

 

Za vikend, 25. i 26. novembar, u Somboru je održana godišnja skupština Nacionalne asocijacije praktičara/-ki omladinskog rada (NAPOR). Skupštini je prisustvovalo oko 60 predstavnika i predstavnica različitih omladinskih organizacija iz cele Srbije, kao i članovi upravnih i izvršnih tela NAPORa. Diskutovalo se i glasalo o veoma važnim temama, a neke od njih su revizija članstva u NAPOR i izbor kandidata u NAPOR tela, prijem novih članica u asocijaciju, menjan je i dopunjavan statut asocijacije, te se pričalo o zajedničkim standardima omladinske politike u Srbiji u prevenciji konzumacije i promocije alkohola i razvoju omladinske politike. Dodeljena je i nagrada ,,Hvale vredan NAPORˮ Udruženju ,,Narodni Parlamentˮ iz Leskovca za uspostavljanje održivog partnerstva, i Srđanu Mitroviću iz Grupe ,,Hajde daˮ iz Beograda za promociju omladinskog rada u evropskim programima. Ova skupština posebno je bila važna za SOS ženski centar, zato što smo nakon ispunjenih uslova u procesu akreditacije i  odlukom skupštine, prešle iz pridruženog u punopravno članstvo NAPORa.

 


 

Svaka treća žena ima problem sa neredovnom alimentacijom!

 

Koliko smo zaista napredovali kao društvo u rešavanju tog problema? Šta znači kada kažemo nasilje? Zašto baš nad ženama? Da li je Srbija patrijarhalna sredina? O velikom društvenom problemu koji se tiče prava na život- jednog od osnovnih ljudskih prava, razgovarala je studentkinja Marijana Jakobac sa Ivanom Perić, dugogodišnjom aktivistkinjom i psihološkinjom SOS ženskog centra u Novom Sadu.
 
 

 


 

Mogu da neću – Ljubav nije nasilje!

 

SOS ženski centar i srednja Ekonomska škola “ Svetozar Miletić”  su u utorak 28. novembra 2017. godine održale akciju iscrtavanja stensila pod sloganom Mogu da neću – Ljubav nije nasilje!

Akcija se održala u dvorištu Ekonomske škole, a učestvovali su učenici i učenice ove škole koji su prošli vršnjačke radionice protiv rodno zasnovanog nasilja.

 

Kampanja Mogu da neću se realizuje u okviru projekta Nulta toleranicja na rodno zasnovano nasilje koju realizuje Autonomni ženski centar  u partnerstvu sa organizacijom SOS ženski centar i  još 15 organizacija širom Srbije koje se bave zaštitom od rodno zasnovanog nasilja. Projekat je usmeren na povećanje doživljaja bezbednosti mladih devojaka od seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, a projektne aktivnosti se realizuju u 30 srednjih škola i na 8 fakulteta.

Projekat je finansijski podržao Fond Ujedinjenih nacija za suzbijanje nasilja prema ženama (UNTF), a realizuje se uz preporuku Grupe za zaštitu od diskriminacije i nasilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

 


 

Koktel povodom završetka projekta!

 

28.11. sa početkom  u19h časova održan je koktel povodom završnice projekta „Creating a new public view on women„ koji je realizovala Fondacija 021.SOS ženski centar učestvovao je na ovom projektu pored drugih udruženja kao što su Fokus,  Mame Novosađanke. Udruženje Roma Novi Bečej, Autonomni ženski centar, Novosadski humanitarni centar. Cilj ovog projekta bio je ukazivanje na greške u dosadašnjem medijskom izveštavanju kada je reč o važnim temama kao što je društveno pozicioniranje žena i generalno odnos društva prema ženama. Tema nasilja nad ženama takođe zauzima značajno mesto. Dosadašnja medijska praksa išla je u pravcu senzacionalističkog izveštavanja kada je reč o ovoj temi. Pored senzacionalizma, osnovne greške novinarkse prakse su podržavanje društveno uvreženih stavova da je žrtva kriva, da je uzrok nasilja u zloupotrebi psihoaktivnih supstanci , ljubomori ili slično. Postoji malo primera iz prakse koje odražvaju profesionalan  pristup ovoj temi. Zato je jedna od ciljeva projekta bio i aktivan rad na razvijanju drugačijih medijskih praksi. U sklopu projekta  SOS ženskicentar je  uz podršku studenata novinarstva Đorđa Ivanovića  i Mirjane Jakobac realizovao tirbinu pod nazivom Mitovi i činjienice ( o čemu je ranije bilo vesti). 

SOS ženski centar ističe važnost učestvovanja u ovom projektu Fondacije 021 zbog umrežavanja sa drugim organizacijama, zbog umrežavanaj  sa medijima, kao i sa budućim novinarima i novinarkama. Naš zajednički zadatak je da kreiramo drugačiji javni prostor u kome će se zaista poštovati principi ravnopravnosti a žene osećati sigurno i slobodno.

 

 

 


 

Održan stručni sastanak o programima rada sa počiniocima nasilja!

 

U sredu, 29. novembra 2017. u Beogradu u prostorijama Ujedinjenih nacija održan je stručni sastanak pod nazivom  ,,Programi rada sa počiniocima nasilja: ka standardizovanim i integrisanim programimaˮ. Ovaj sastanak deo je projekta ,,Integrisani odgovor na nasilje nad ženama i devojčicama u Srbijiˮ u čijoj realizaciji učestvuju Vlade Republike Srbije, Vlada Kraljevine Švedske, Dečiji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF), UN Women Srbija, Fond Ujedinjenih nacija za populaciju (UNFPA) i Program Ujedinjenih nacija za održivi razvoj (UNDP). Sastanku su prisustvovali predstavnici i predstavnice razlišitih nevladinih organizacija koje rade sa ženama i decom žrtvama nasilja, centara za socijalni rad i ministarstva Vlade Srbije. Prvo je Sandra Jovanović Belotić iz Nacionalne mreže za rad sa počiniocima nasilja (OPNA) napravila pregled dobrih praksi programa rada sa počiniocima nasilja u porodici u kontekrstu Istambulske konvencije i analizirala aktuelno stanje u Srbiji. Rezultati istraživanja koje je sprovela pokazuju da se u devet ustanova/organizacija u Srbiji u okviru redovne (uključujući i Novi Sad), odnosno u jedanaest u okviru neredovne delatnosti primenjuje program rada sa počiniocima nasilja, što ona smatra iznenađujuće pozitivnom informacijom. Zatim je Nina George iz Evropske mreže za rad sa počiniocima nasilja pričala o smernicama za sigurnosno usmeren rad sa počiniocima nasilja, navodeći primere iz ličnog iskustva iz višegodišnjeg rada. Sastanak je završen diskusijom o smernicama za unapređenje prakse koju je vodila Sandra Jovanović Belotić, obzirom da je utvrđeno da se kod nas primena programa za rad sa počiniocima nasilja svodi uglavnom na sprovođenje kurikuluma, pri čemu ne postoji saradnja među sistemima kako bi se zajednički odgovorilo na problem nasilja.

 


 

ODRŽAN REGIONALNI SASTANAK SUPERVIZIJE ZA SOS TELEFON!

Za vikend, 11. i 12. novembra, u hotelu ,,Vigorˮ u Novom Sadu održan je sastanak supervizije za ženske nevladine organizacije, članice Mreže žena protiv nasilja sa teritorije Vojvodine, koje pružaju podršku i pomoć ženama i deci žrtvama nasilja putem SOS telefona. Sastanak je vodila zastupnica SOS ženskog centra, Ivana Perić, psihološkinja i savetnica sa bogatim iskustvom u ovoj oblasti. Sastanku su prisustvovale i predstavnice iz SOS ženskog centra i …iz kruga Vojvodina iz Novog Sada, Ženske alternative iz Sombora, Centra za podršku ženama iz Kikinde, Zrenjaninskog edukativnog centra iz Zrenjanina i Centra za prava žena iz Vršca. Kroz raznovrsne radionice pokrivene su teme poput snaga i slabosti, ali i  izazova i rizika sa kojima se žene koje rade na SOS telefonu suočavaju i koje poseduju, kako privatno tako i poslovno, te su razmenjena znanja, veština i iskustava u radu, a razgovaralo se i o teškim pozivima sa kojima smo se suočavale u okviru svog rada. Pored prilike da razmenimo svoja iskustva i pomognemo jedne drugima u poboljšanju rada, ovo je takođe bila dobra prilika da se dodatno povežemo i pružimo jedne drugima podršku za dalji rad.

 


 

19. KOFERENCIJA MREŽE ŽENA PROTIV NASILJA EVROPE!

 

U Budimpešti je od 29. oktobra do 1. novembra održana 19. WAVE (Women against violence Europe) feministička konferencija o borbi protiv nasilja nad ženama i decom, pod nazivom: ,,Od kontraefekata do efektivnog odgovora: ustanimo zajedno za zaštitu žena i devojčica od svih formi nasiljaˮ. Naime, WAVE mreža, sa sedištem u Beču, okuplja stotinu i deset organizacija u četrdeset i šest država usmerenih na prevenciju i protekciju žena sa iskustvom nasilja, a takođe promoviše i jača ljudska prava žena i dece. Srbija je imala jednu od najvećih delegacija na ovoj konferenciji. Ispred srpske Mreže žena protiv nasilja prisustvovalo je 20 aktivistkinja iz 11 organizacije. Na konferenciji su obrađivane teme poput primene Istanbulske konvencije, internet i seksualnog nasilja, ženskih reproduktivnih prava, intersekcionog pristupa nasilju nad ženama (dakle pripadnicama višestruko marginalizovanih grupa, npr. kakva su iskustva žena Romkinja sa invaliditetom pripadnica LGBTQ zajednice?), kako pružiti efektivnu podršku deci žrtvama nasilja, koja je uloga zdravstvenog sistema u pružanju podrške žrtvama nasilja, pružanja podrške lezbejkama i transrodnim osobama, ali i kako razviti integrativan pristup odgovaranja na razne forme nasilja nad ženama, kakav je zapravo uticaj rada ženskih nevladinih organozacija, modelom bavljenja nasiljem nad ženama koji je usmeren na osnaživanje šrtve, a baziran na njenim potrebama, samoosnaživanjem ženskih organizacija, kao i mnogim drugim. Prva dva dana konferencije bila su otvorena za sve, a poslednji dan bio je namenjen samo članicama WAVE mreže. Ovo je bila izvanredna prilika da se stvore i osnaže kontakti kako sa sestrinskim organizacijama iz Srbije, tako i sa organizacijama iz drugih evropskih država, te da se stekne šira slika o brojnim granama velikog problema sa kojim se suočavamo i različitim načinima na koje se različite organizacije bave zajedničkom problematikom.

 

 

 


 

SOS ženski centar u procesu akreditacije kod NAPOR-a!

 

U četvrtak, 9. novembra, u poseti SOS ženskom centru bile su predstavnice NAPOR-a (Nacionalne asocijacije praktičara/-ki omladonskog rada), Jelena Grozdanović i Jelena Plavka, akreditatorke sa višegodišnjim iskustvom. NAPOR je strukovni i reprezentativni savez udruženja posvećen stvaranju i razvijanju uslova kojima bi se osigarali kvalitet i prepoznavanje omladinskog rada. Asocijacija je usmerena na razvoj potencijala mladih i omladinskih radnika/-ca koji doprinose dobrobiti lokalnih zajednica i društva u celini.  Cilj njihove posete je bio akreditacija našeg programa obuke volonterki za volontiranje na SOS telefonu, kao programa namenjenog mladima koji ispunjava određene standarde i podstandarde propisane od strane NAPOR-a. Kako bi se ustanovilo na kom nivou program organizacije zadovoljava pomenute standarde i podtsandarde, bilo je neophodno detaljno proveriti razne izvore verifikacije, a obavljen je i razgovor sa pet naših mladih volonterki, kako bi se u praksi moglo proveriti šta i kako mi to radimo i šta pružamo mladima. Uprkos višečasovnom trajanju procesa akreditacije, saradnja je bila zaista zadovoljavajuća i uspešna, a pred SOS ženskim centrom je izrada akcionog plana za naredne tri godine u čijem pisanju imamo punu pomoć i podršku kako akreditatorki, tako i asocijacije. Proces akreditacije medijski je ispratila RTV, a prilog možete pogledati na: http://www.rtv.rs/sr_lat/zivot/porodica/nasilje-nije-stvar-porodice_869673.html

 


Jača i snažnija!

 

U Radio kafeu, u Novom Sadu, 31.8. sa početkom u 19h časova održana je tribina pod nazivom „Jača i snažnija ka novim iskustvima.  Povod za organizovanje tribine bio je predstavljanje rezultata projekta koji je SOS ženski centar realizovao uz podršku Ekumenske inicijative žena (EIŽ)[1]. Ideja za projekat nastala je kao rezultat višegodišnje prakse SOS ženskog centra u  direktnom radu sa korisnicama koje imaju iskustvo porodičnog ili nekog drugog oblika nasilja.

Na tribini su ispred SOS ženskog centra govorile : Ivana Perić, koordinatorka SOS ženskog centra, Jelena Vesić, koordinatorka realizovanog projekta i Milana Popović, trenerica na projektu.

Ivana je otvorila tribinu predstavljajući ukratko organizaciju, aktivnosti i rezutate SOS ženskog centra u periodu od početka ove godine. Takođe je govorila o potrebi za razvijanje novih praksi u psihoterapijskom radu sa ženama sa iskutvom nasilja. Nadovezujući se na ovaj uvod Jelena je govorila da je ideja za projekat upravo nastala u želji da se odgovori na potrebe korisnica usluge SOS ženskog centra. Zato je osmišljen iskustveni seminar za žene sa iskustvom porodičnog nasilja koje su već prošle kroz individualno-terapijski rad u okviru SOS ženskog centra. Seminar je realizovan u sigirunom i za to posebno odbranom prostoru tokom četiri dana u junu ove godine. Jelena je naglasila da je ovo prvi put da SOS ženski centar realizuje ovakav seminar i da će SOS ženski centar nastaviti sa ovom praksom. Prema njenoj oceni postignuti su osnovni ciljevi projekta a to je da su učesnice uspele da steknu nova znanja i veštine, ojačaju proces liče integracije, da kroz grupni rad i dinamiku razmene svoja iskustva i izgrade mrežu podrške.

Rezultati projekta su na kreativan način predstavljeni i kroz brošuru pod nazivom “Jača i snažnija“. Milana je predstavila posetiocima/titeljkama tribine brošuru. Milana je govorila o sadržaju seminara i radionicama koje su održane u okviru njega. Istakla je da su radionice pažljivo birane vodići računa o isksutvu i potrebama svake učesnice. Radionice su bile odabrane tako da imaju za cilj da pomognu učesnicama da povrate svoje snage u okviru onih životnih veština koje nasilje često oštećuje ili oduzima kao što su: upravljanje sovjim vremenom, upravljanje emocijama, razumevanje, prepoznavanje i izražavanje svojih emocija. Pored toga kroz radionice učesnice su mogle da steknu nove veštine o tome kako prevladati stres i kako biti sebi najbolja negovateljka. Kroz grupni rad učesnice su jedna drugoj davale podršku i osnažujuće poruke od kojih se neke nalaze i u brošuri. Jedna od centralinh tema tokom četiri dana bila je kako ojačati svoje sapomouzdanje kao i novi zakonski okviri i rešenja i postupanje institiucija u situaciji porodičnog nasilja. Aktivnosti su realizovane raznovrsno: u celoj grupi, u manjim grupama ili u parovima. Pored toga, učesnice su imale prilike da predstave sebe kroz svoje talente a u večernjim časovima su učestvovale u kreativnim aktivnostima kao što je: zajedničko gledanje filma, dekupaž radionice, sajam lepih stvari.

Milana je rekla da su dobile puno osnažujućih poruka i pozitivnog feedback-a od strane učesnica koje su sumirale u brošuri. Milana je dodala da takvi rezultati predstavljaju veliku motivaciju za dalji rad.

Nakon tribine posetioci/teljke su imali/e priliku da postavljaju pitanja koja su se odnosila na temu projekta kao i na druge aktivnosti SOS ženskog centra i temu porodičnog nasilja uopšteno.

Podršku tokom tribine SOS ženskom centru pružila je i koleginica iz saradničke organizacije …IZ KRUGA-VOJVODINA koja je odogovorila na pitanje zbog čega se neke prakse u postupanju institucija teško menjaju, kako novi zakon o sprečavanju nasija u porodici može doprineti prevenciji nasilja, kao i o svoji isksutvima u višegodišnjoj praksi rada sa klijentkinjama.

SOS ženski centar će nastaviti i u narednom periodu da daje svoj doprinos u borbi protiv nasilja u porodici, i da dalje bude sigurna prostor za žene koje su preživele ili preživljavaju neki oblik nasilja.

[1] „Ekumenska inicijativa žena (EIŽ) hrvatska je neprofitna organizacija koja kroz svoj program dodjele financijskih potpora podržava projekte i razvoj bazičnih organizacija kojima upravljaju žene te teologinje u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji, na Kosovu i u Srbiji. EIŽ je posvećena osnaživanju uloge žene u jačanju civilnog i međureligijskog dijaloga te potencijala vjere kao pozitivnog faktora socijalne promjene kroz izgradnju mira i pomirenja. S obzirom na svoj regionalni profil, EIŽ osigurava aktivisticama iz svoje mreže mogućnost susreta te razmjenu iskustava s ciljem veće vidljivosti njihova rada i veće mogućnosti zapristup resursima“.


 

RADIONICA!

 

Dragi prijatelji,

SOS ženski centar vas sa zadovoljstvom poziva na radionicu pod nazivom “U teoriji ljubav lepo zvuči”  koja će se održati 06.09.2017. u 19:00 časova u prostorijama SOS ženskog centra, Bulevar Oslobodjenja 91.  Radionicu vode psihološkinje Milana Popović i Jelena Vesić, a na radionici ćete imati priliku da čujete:

 

  1. Kako doći do zdravog partnerskog odnosa
  2. Kako otkriti jake i slabe strane svoje veze
  3. Kako da prevaziđemo poteškoće unutar naše veze.

 

Prijave šaljite do 04.09.2017. na mejl sos.telefon@gmail.com. Podsećamo vas da su mesta ograničena, a da je učešće na radionici besplatno.

 

 


Tribina u Radio kafeu!

Poštovani/poštovane,

SOS ženski centar ima zadovoljstvo da vas pozove na tribinu pod nazivom „Jača i snažnija ka novim iskustvima“ koja će se održati u Radio kafeu u Novom Sadu, 31.8.2017. sa početkom u 19 časova.
Na tribini će biti predstavljeni rezultati projekta koji je SOS ženski centar realizovao uz podršku Ekumenske inicijative žena (EIŽ) . Ideja za projekat nastala je kao rezultat višegodišnje prakse SOS ženskog centra u direktnom radu sa korisnicama koje imaju iskustvo porodičnog ili nekog drugog oblika nasilja.
Tokom tribine govorićemo o iskustvenom seminaru kreiranom prema potrebama korisnica. Seminar je realizovan tokom četiri dana u posebno odabranom sigurnom prostoru. Učesnice su bile klijentkinje SOS ženskog centra koje su prošle kroz individualni psihoterapijski rad. Osnovni cilj bio je da učesnice steknu nova znanja i veštine, ojačaju proces lične integracije i kroz grupni rad i dinamiku razmene svoja iskustva i izgrade mrežu podrške.
Svi posetioci tribine imaće priliku da dobiju našu brošuru „Jača i snažnija“ koja na kreativan način ilustruje produkte zajedničkog rada sa učesnicima seminara.
Dođite i podržite nas da zajedno gradimo prostor bez nasilja!

 


 

Tribina u Radio kafeu!

U okviru projekta „Creating a New Public View on Women“ Fondacije 021 održana je tribina „Nasilje nad ženama – mit i stvarnost“, u Radio kafeu. Važna pitanja koja se odnose na nasilje u porodično-partnerskom odnosu pokrenuli su studenti novinarstva Marijana Jakobac i Đorđe Ivanović sa psihološkinjama i aktivistkinjama SOS Ženskog centra Ivanom Perić i Milanom Popović. Aktivnim učešćem publike, kroz interakciju i dijalog, demistifikovani su neki od najvećih mitova i predrasuda koji prate nasilje, kao što su da je nasilje privatna stvar; žrtva je sama kriva; uzroci nasilja su alkohol i psihoaktivne supstance, ljubomora i nasilje je izraz ljubavi. Veliki problem u postupanju, kada je reč o porodičnom nasilju, potiče od nedovoljne informisanosti i predrasuda, kojih često ljudi nisu ni svesni, ističe Ivana Perić.

Tribinu u celosti možete pogledati u prilogu.


 

Jača i snažnija ka novim iskustvima!

 

U okviru projekta ‘Jača i snažnija ka novim iskustvima’ koji realizuje SOS ženski centar  a koji je podržan od strane Ekumenske inicijative žena iz Hrvatske realizovan je seminar u trajanju od četiri dana u okviru koga smo u posebno odabranom sigurnom prostoru i kroz jedan drugačiji  pristup omogućile učesnicama  da se međusobno povežu i budu podrška jedna drugoj, da zajedno rade i jačaju u pravcu promene. Osnovni cilj seminara bio je da učesnice u seminaru steknu nova znanja i veštine, ojačaju proces lične integracije i kroz grupni rad i dinamiku razmene svoja iskustva i izgrade mrežu podrške.

U okviru seminara voditeljke programa su sa učesnicama obrađivane rauličite teme kao što su: upravljanje vremenom, upravljenje stresom, emocionalna pismenost, razvoj samopoštovanje, ljudska prava, podizanje motivacije, partnerski odnosi. 

Vreme nakon završenih radionica učesnice su provodile družeći se, ali deo vremena smo iskorisile za učenje nove tehnike oslikavanja predmeta, dekupaž, koja nam je omogućila ne samo da se zabave, već i da steknu novu veštinu.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Tim SOS ženskog centra


 

 Inkluzija kao izazov i rešenje!

 

 24. i 25. aprila, u Beogradu je održana obuka sa temom ,,Sprečavanje nasilja nad ženama sa invaliditetom u rezidencijalnim uslovimaˮ koju je organizovala Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S. Ova obuka bila je namenjena organizacijama civilnog društva koje su aktivne u domenu zaštite žena od nasilja, promociji i zaštiti ljudskih prava, organizacijama i udruženjima osoba sa invaliditetom, kao i pružaocima usluga osobama sa invaliditetom, uz poseban fokus na devojčice i žene. Ovim putem dve volonterke SOS ženskog centra dobile su priliku da se bolje upoznamju sa specifičnostima položaja i vrsta nasilja koje preživljavaju žene sa invaliditetom u rezidencijalnim i psihijatrijskim ustanovama, te postojećim mehanizmima zaštite. Takođe, obzirom da su obuci prisustvovali predstavnici i predstavnice iz različitih civilnih društava, angažovanih u različitim domenima pružanja podrške, ovo je bila idealna prilika da se vidi šta svaka od organizacija može da integriše u svoj postojeći repertoar pružanja podrške ženama kako bi bila dostupna i ženama sa invaliditetom, te da vidimo i šta možemo da uradimo zajedničkim snagama.

 

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

 

Zorana Vesić

Danica Marković

Volonterke SOS ženski centara

SOS Ženski Centar