Video si me i prepoznao kao nekoga sa kime možeš lako da operišeš. Pričao si sve što sam htela da čujem, ali na jedan veoma svojstven način, takav način govora je isključivo bio namenjen za mene, pažnja. Biti manipulator je konstantan posao, ne sme nigde da curi, svaka prava namera mora prvo biti sakrivena lažnom namerom, dok ne dodje pravo vreme za otkriće. Vreme otkrića je onda kada počinjem sebe da pravdam i lažem zbog tvojih postupaka, poričem ono što vidim i čujem. Toliko želim da ostanem sa tobom da ću podneti sve tvoje probleme i nazvaću to ljubav. Vremenom će postati toliko lako da ćeš izgubiti interes, postaću ti dosadna. Zabavu ćeš tražiti na drugim mestima i krviti mene što nisam sve drugo od onoga što  jesam. Potrudiću se da ispoštujem sve što mi kažeš, promeniću se toliko do neprepoznatiljivosti, jer iako sam ti ja potrebnija, osećaću intenzivan strah od napuštanja. Neću moći ovaj život bez tebe, tako da, iako je loše nekim dana, nemoguće je bez tebe, nema scenarija u mojoj glavi u koji ti nisi uključen. Bojim te se i volim te u isto vreme. Plačem svaki dan, ali sam beskrajno  zahvalna kada nisi ljut.  I to tako to ide neko vreme.  Vremenom sve više i više tonem. Mirim se se sa beznađem i sudbom kletom, prešla sam nivo samoptuživanja i krivice, utrnula sam, ugasila deo sebe. Nemam više drugarice,plakanje pod tušem više ne pomaže, molenje tebe da prestaneš nikada nije pomagalo. Privremeni odlasci i očekivani dolasci mene su postali uobičajena dinamika našeg odnosa, Postala sam senka, nisam više osoba. Prestala sam da govorim, da se ponašam. Olupina od osobe. Nemam ništa, sve si mi uzeo, sva moć je tvoja. Samo sam postojim, mehanički izvršavam naredbe i trpim kazne kada ih ne ispunim na očekivan način. Izvini i volim te više nisu u  tvom rečniku. Ubedila sam sebe da više ništa nije bitno, da ću svakako biti tu gde jesam do kraja. I tako je i bilo, do jednog dana. Bio je utorak ujutru, otišla sam na pijacu, kupila potrebne namirnice i zaputila se kući, ali iz nekog razloga, nazovi to intuicijom, sam pošla okolnim putem. I tada sam ugledala vas, a vi mene ne. Ti i moja bivša najbolja drugarica. Ta ista najbolja drugarica koja me je tešila i ohrabrivala da te ostavim, da zaslužujem bolje, koja se do kraja udaljila jer smo ,,otišle razičitim putevima“ jer sam joj postala preteška i naporna.  Znala sam da me varaš, ali ne sa njom. Izgledali ste tako srećno, spokojno, zaljubljeno. Gledao si je, isto kao mene na početku, smejala se i naginjala ka tebi.  Tada sam odlučila da te ostavim, ovog puta zapravo. Uzela sam nešto malo gotovine što sam uspela da uštedim (da, ipak nisi uspeo baš sve da mi uzmeš), ugasila mobilni i otišla. Gde pitaš se? To ti nikad neću reći. Tražićeš me i tražiti ali me nikada nećeš naći. Ostaviću ti samo ovu ispovest, godinama pisanu, bivši moj dragi.

 Maša Poznanović

 

SOS Ženski Centar