Kada nasilnik umisli da ima moć, a država ćuti!

U prethodnom periodu bili smo svedoci tri ubistva ispred centara za socijalni rad u Beogradu. Ubijene su 2 žene i 1 četvorogodišnji dečak. Pomislio bi objektivan čovek (i muškarac i žena) da opravdanja nema, međutim opravdanje za ubistvo nekako uvek postoji. Neverovatno koliko smo kao društvo naučeni da branimo ili makar opravdavamo nasilnike. Svi se nešto pitaju kako je nasilnicima i šta im se to desilo da se odluče na ova zločinačka dela. Niko, ali niko se nije zapitao kako je tim ženama i deci bilo kad su živeli sa takvim muškarcima. Setimo se da je ova mala država prošla kroz balkanske ratove, dva svetska rada, ratove devedesetih, bombardovanje i stalne konflikte na Kosovu i to sve ovo samo u poslednjih 100 godina. Naše društvo i sva društva slična našem su navikla da ratuju, da ginu. Ako nemaju označenog spoljnjeg neprijatelja, pa naći će ga u svojoj kući. Naravno, takva društva ne napreduju. Takva društva konstantno nazaduju. Vi zaključite sami u kom pravcu mi idemo.
Kad u jednom društvu muškarac ubije ženu i to ispred institucije koja bi trebalo da ih zaštiti, prirodno je da se ljudi zamisle i zapitaju kako je uopšte došlo do toga i gde smo kao društvo zakazali. Ovo je šamar nama kao društvu i nama kao naciji.
U međuvremenu se 36-ogodišnji muškarac zatvorio u podrum zgrade sa još dva mladića i pretio da će aktivirati bombu. Zaključak je da u nekih 10 dana ukupno 3 muškarca i 2 mladića pokazuju izrazito agresivno ponašanje i NIKO SE NE PITA NA KOJI NAČIN MI PODIŽEMO I VASPITAVAMO NAŠE DEČAKE KADA IZRASTAJU U NESTABILNE MUŠKARCE. Gde grešimo u vaspitavanju sinova kada postaju nasilni?! Svi, naravno, krive žene ponovo. Prvi argument i verovatno najčešće iskorišćen u ovom slučaju je da su mame, kako „stručnjaci“ kažu, branile deci kontakte sa tatom. Dragi „stručnjaci“, to sada ne pije vodu, jer je jedna žena ubijena kada je dete dovodila na viđenje sa tatom, a druga kada je došla da preuzme dete koje je par dana provodilo kod tate. Da zaključimo, nisu mame nikom ništa zabranile. O odlukama oko viđanja dece i roditelja odlučuju centar za socijalni rad i sud. Naravno, „stručnjaci“ insistiraju na ovoj neodrživoj tezi o ženskoj krivici. Još zanimljivija činjenica je da su oba muškarca koji su ubili žene imali krivične dosijee. Pretpostavljam da su žene krive i za njihovu kriminalnu prošlost i sadašnjost.
Gde su sada borci za porodice? Gde su sada ovi što su pokušali da zabrane abortus, a već rođenu decu ne pokušavaju da zaštite? Gde su sada da vrate ove žene, ove majke i ovo dete? Pošto je poruka koju su slali da ženin život ne vredi sam po sebi, ali da je za državu Srbiju dobro biti majka i rađati decu, gde su sada i gde su bili tada kada su se zločini dešavali? Kako to da nisu uspeli da zaštite dve majke i već rođeno dete?!
Koliko još mislimo da zatvaramo oči pred činjenicom da je ovo društvo ogrezlo u korupciji i kriminalu, malograđanštini i licemerju? Čemu učimo svoje sinove i ćerke? Šta im ostavljamo u amanet? Političke partije i plaćena radna mesta? Da li je to ono najbolje što možemo? Da li je to ono što želimo?
Ovim silnim ženomrscima kojeg god da su pola i roda suvišno je obraćati se. Usmerimo se ka ovom empatičnom i racionalnom delu nacije, a znamo da kod nas i takvih ljudi ima. Koliko god da je bilo nepriličnih komentara, mogli su se pročitati i čuti komentari divnih, jakih, plemenitih muškaraca i žena koji ipak staju na stranu žrtve. Oni su ti i te koji brane ljudski život i koji istinski brane porodicu, porodične vrednosti i pravo svakog od nas da se makar u krugu svoje porodice osećamo sigurno i zaštićeno i da imamo pravo da ostavljamo nasilnike i da se borimo za svoju decu.
Činjenica je da je u institucijama došlo do propusta. To niko ne može poreći. Međutim, ostaje utisak da ovaj put, osim što smo okrivili žene što su ubijene, okrivili smo institucije. Da, treba da bude sankcionisanja zbog propusta. Ni to niko ne može osporiti. Ali, pre svega je potrebno krivicu i odgovornost usmeriti na pravu osobu- počinioca zločina. Institucije su odgovorne zbog propusta, ali za učinjeno zločinačko delo kriv je samo i isključivo nasilnik. Da ne bude više zamene teza i da rezimiramo:
1) Ovi muškarci nisu „monstrumi“, „zveri“, ništa od toga što možete pročitati u medijima. Ovo su muškarci koje i vi i ja srećemo svaki dan na putu do prodavnice ili posla. Znate, oni što ih opisuju kao „tih, miran, povučen, domaćin“.
2) Ovo nisu „monstruozna“ niti „zverska“ dela,ovo su zločinačka dela.
3) Ogovornost za nasilje je nasilnikova.
4) Ove žene nisu bile ni kurve, ni svetice. Ove žene su bile prosečne žene, građanke Srbije i majke kojima niko nije uspeo da pomogne.
5) Ovaj put je ubijeno jedno dete, što je samo pokazatelj svima onima koji pokušavaju da opravdaju nasilnika, da za nasilje opravdanja nema.
Država bi konačno mogla da se pobrine i da pruži podršku ženama koje prolaze kroz proces izlaska iz nasilnih brakova i veza, ako ne zbog svesti o ljudskom- u ovom slučaju, ženskom i dečijem životu, ono bar zbog činjenice da i žene pune državni budžet, da čine ogroman deo radne snage u Srbiji i da plaćaju porez. U skladu sa tim, kao građanke ove zemlje imaju pravo na život i zaštitu od nasilja, a država je dužna da im to obezbedi.
Do sledećeg pisanja,
Slobodanka Lazić

Konkurs za obuku volonterki u SOS ženskom centru

Udruženje SOS Ženski centar raspisao je konkurs za obuku novih volonterki za rad na SOS telefonu namenjenom ženama sa iskustvom nasilja.

Rok za prijavu je 09. april.

Obuka je namenjena svim devojkama i ženama zainteresovanim za sticanje znanja i veština u radu sa ženama koje su preživele različite oblike nasilja, kao i za volontiranje u organizaciji SOS Ženski centar u Novom Sadu.
Zainteresovane kandidatkinje mogu da se prijave popunjavanjem online upitnika.

Link za prijavu:

https://docs.google.com/forms/d/1rnMZDtnoECRvEF3PrY1XSS0maYGDtloUTA1YMTDenUs/edit?usp=sharing

 

Stres

Tekst  je napisan  u okviru projekta “Iskoristi svoj maksimum” koji je podržan od strane Gradske uprave za sport i omladinu a cilj projekta je bio podizanje svesti o prevenciji mentalnog zdravlja kod mladih.

Stres

 

U savremenom društvu stres je sve prisutniji s obzirom da se sve češće pred pojedinca stavlja niz stresnih faktora.  Današnje vreme zahteva od ljudi da budu brzi i efikasni na svim poljima, da obavljaju što više posla kako na samom radnom mestu tako i u privatnom životu. Ovo sa sobom nosi veliku količinu stresa, koji postaje sve zastupljeniji kako u samim životima ljudi, tako i u literaturi. Različiti autori nude različite definicije stresa, a ovo je jedna od njih: “Stres je adaptivni odgovor osobe na situacije i događaje koji postavljaju fizičke i/ili psihičke zahteve, a posredovan individualnim razlikama u proceni tih događaja“ (Popov, 2014 str.5) Stres nastaje pod uticajem stresora pod kojim se podrazumevaju svi nepovoljni događaji, situacije kao i same karakteristike posla koje dovode do stresnih reakcija, odnosno psihičkih i fizičkih posledica po individue.  Kada govorimo o stresu, stres se deli na:

  • Distres i to je stres protiv koga se borimo. Ukoliko traje kratko dovodi do psihičke patnje, a dugotrajnim delovanjem ili kraćim ali sa velikim intenzitetom daje štetne posledice po fizičko i psihičko zdravlje osobe.
  • Eustres je koristan stres koji nas motiviše i podstiče na ostvarivanje ciljeva.

 

Simptomi stresa mogu da budu:

  • emocionalni (neadekvatne neprijatne emocije);
  • bihejvioralni kao što su preterana upotreba alkohola, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i lekova, preterano pušenje, prejedanje, preterano spavanje ili pak nesanica, gubitak apetita, socijalna izolacija.
  • kognitivni se manifestuju najčešće u teškoći donošenje odluka
  • fiziološki, glavobolja, bol u leđima, pojačano znojenje, konstantni umor i sl.

Sos ženski centar

 

 


 

SOS Ženski Centar