Konkurs za obuku volonterki u SOS ženskom centru

Udruženje SOS Ženski centar raspisao je konkurs za obuku novih volonterki za rad na SOS telefonu namenjenom ženama sa iskustvom nasilja.

Rok za prijavu je 09. april.

Obuka je namenjena svim devojkama i ženama zainteresovanim za sticanje znanja i veština u radu sa ženama koje su preživele različite oblike nasilja, kao i za volontiranje u organizaciji SOS Ženski centar u Novom Sadu.
Zainteresovane kandidatkinje mogu da se prijave popunjavanjem online upitnika.

Link za prijavu:

https://docs.google.com/forms/d/1rnMZDtnoECRvEF3PrY1XSS0maYGDtloUTA1YMTDenUs/edit?usp=sharing

 

Stres

Tekst  je napisan  u okviru projekta “Iskoristi svoj maksimum” koji je podržan od strane Gradske uprave za sport i omladinu a cilj projekta je bio podizanje svesti o prevenciji mentalnog zdravlja kod mladih.

Stres

 

U savremenom društvu stres je sve prisutniji s obzirom da se sve češće pred pojedinca stavlja niz stresnih faktora.  Današnje vreme zahteva od ljudi da budu brzi i efikasni na svim poljima, da obavljaju što više posla kako na samom radnom mestu tako i u privatnom životu. Ovo sa sobom nosi veliku količinu stresa, koji postaje sve zastupljeniji kako u samim životima ljudi, tako i u literaturi. Različiti autori nude različite definicije stresa, a ovo je jedna od njih: “Stres je adaptivni odgovor osobe na situacije i događaje koji postavljaju fizičke i/ili psihičke zahteve, a posredovan individualnim razlikama u proceni tih događaja“ (Popov, 2014 str.5) Stres nastaje pod uticajem stresora pod kojim se podrazumevaju svi nepovoljni događaji, situacije kao i same karakteristike posla koje dovode do stresnih reakcija, odnosno psihičkih i fizičkih posledica po individue.  Kada govorimo o stresu, stres se deli na:

  • Distres i to je stres protiv koga se borimo. Ukoliko traje kratko dovodi do psihičke patnje, a dugotrajnim delovanjem ili kraćim ali sa velikim intenzitetom daje štetne posledice po fizičko i psihičko zdravlje osobe.
  • Eustres je koristan stres koji nas motiviše i podstiče na ostvarivanje ciljeva.

 

Simptomi stresa mogu da budu:

  • emocionalni (neadekvatne neprijatne emocije);
  • bihejvioralni kao što su preterana upotreba alkohola, zloupotreba psihoaktivnih supstanci i lekova, preterano pušenje, prejedanje, preterano spavanje ili pak nesanica, gubitak apetita, socijalna izolacija.
  • kognitivni se manifestuju najčešće u teškoći donošenje odluka
  • fiziološki, glavobolja, bol u leđima, pojačano znojenje, konstantni umor i sl.

Sos ženski centar

 

 


 

8. mart koji je prošao

Još jedan dan koji je izuzetno važan za ljudska prava žena je prošao. 8. mart 2017. je iza nas. Onda se zamislim- zar nije svaki dan značajan u borbi za ljudska prava žena? Jeste. Apsolutno svaki dan nam je svima bitan, makar nama koji smo aktivni učesnici i učesnice u ovoj borbi. A značajan je i za vas, koji se ne izjašnjavate kao feministkinje i feministi. Sada, to je i poražavajuće i nadahnjujuće istovremeno.

Poražavajuće, jer smo svedoci do koje mere ljudi (i žene i muškarci) na vlasti mogu ići da bi ženama uskratili osnovna ljudska prava. Svedoci smo „brilijantne“ ideje da se osnuje savet, telo, nazovite to kako hoćete, koje bi žene „savetovalo“ po pitanju abortusa. Ideja je bila da sastav tog modernog, civilizovanog kluba 21. veka bude sveštenik, psiholog i valjda, doktor. Evo mene sa diplomom psihologije. I dalje mi nije jasno šta bih ja tu ženama pričala. Zato imam ideju kako time što ćemo jeftinije prodavati sredstva za kontracepciju ili čak, Bože sačuvaj i sakloni, možemo učiniti da budu potpuno besplatni i na taj način dostupni čak i najsiromašnijem delu stanovništva, učiniti da abortusa bude manje. Ravnopravnost na delu. Štitim se ja koja pored fakultetske diplome „volontiram“ (čitaj: radim ceo posao za dž), štite se ovi nagomilani estradni umetnici/e koji/e zgrnu para i para za jedno veče bez plaćanja poreza, a štite se i oni bez osnovnih sredstava za život. Zašto? Zato što svi imamo seksualne potrebe. Nije li to lepo? Sada, da se vratimo na nadahnjujući deo. Nadahnjujuće je što nikada ranije nisam pročitala toliko tekstova na ovu temu. Tekstova koje su pisale ne samo žene, već i muškarci. Ti tekstovi gađaju u suštinu stvari. Odlično je nazvati se feministkinjom i feministom. Odlučno je, hrabro je, pametno je. Hvala svim ženama koje su se izborile za sve ovo što imam danas. Hvala svim ženama za sve ono što imam priliku da prenesem svojoj ćerki. Hvala svim ženama svuda u svetu i u mojoj Srbiji koje se bore. Daje mi nadu to što je ženama dosta gluposti. Pobunile su se opet posle perioda u kom je bilo sramota reći: „Ja sam za feminizam!“ Dosta nam je da se feminizam tumaći kao muškarcomrzeća teorija kad pre svega ima veze sa ženama, ne sa muškarcima. Dosta nam je da nam govore da ako branimo svoja prava onda to znači da mrzimo oca, brata, druga, momka, a meni lično najgore je to što nam se polako servira da to znači da ćemo biti protiv rođenih sinova. Daje mi nadu to što se žene podržavaju, solidarišu, osnažuju i štite jedna drugu. Zar nisu komplimenti žene ženi uvek najiskreniji? Drago mi je što su žene ukazale da 8. mart nije dan majki. Hvala ti majko za sve, ali danas te slavim kao ženu. I slavim i sebe. Slavim i naša prava koja si ponekad zaboravljala. Da bismo bile majke (ukoliko to želimo) prvo moramo biti žene. Pročitah jedan tekst da se majka rađa kad i dete. Istina je. Žena ste ceo život, ali majka niste ceo život. Žene ustaju opet. Žene istraju opet. I uvek će. I uvek ćemo. Naše vreme tek dolazi.

Opet se dosta ukazuje na problem nasilja u porodici. I treba. Ja lično više volim da govorim o onom lepšem delu, ali nemoguće je ne ukazati na sve pogrešno što nas okružuje. Problem nastaje kada uvidimo da ne možemo raditi samo na polju nasilja u porodici, kada imamo rastuće nasilje u društvu. Svedoci smo ubistava u po bela dana ispred škola, vrtića. Svedoci smo ratnohuškačkih govora modernih televizijskih „patriota“. Svedoci smo ovih popularnih i vrlo gledanih rijaliti programa na kojima se nasilje propagira. Šta želim da kažem? Želim da kažem da nam svi zakoni ovog svega i 300 rezolucija i revolucija neće pomoći (i to ne samo po pitanju nasilja u porodici) ukoliko ne promenimo način razmišljanja i pomalo, da ne budem gruba „prevaziđen“ mentalitet. Potrebno je da znate da je loše udariti ženu i bez ovog teksta ili gostovanja na televiziji žene koja je trpela nasilje ili ko zna koliko akcija koje su održane. Na kraju, ta ista žena može da uzvrati. Svi to znamo. Nisu nasilni muškarci jaki, a daleko su od najjačih. Da li je rešenje da se žena od nasilnog muškarca može odbraniti jedino ako ona sama postane nasilna? Lično smatram da nam to nije najsrećnije rešenje, mada verovatno nekad nema izbora. Teško je sačekati službe koje međusobno ne sarađuju da dođu i pomognu kada znamo šta se sve može desiti do tada. Onda možemo da, odmahujući glavom, jer to se u našem kraju ne dešava, ali desilo se u susednom selu, ali oni su takvi, divlji, mi smo emancipovani, čitamo „Monstum ubio ženu!“ ili „Ubio je, jer ga je prevarila!“ ili „Ubio i sebe i ženu zbog neuzvraćene ljubavi!“ ili „Ubila muža!“. Tu vam već neće pisati da li je pokušavala da se odbrani, da li je mentalno nestabilna, da li je fina žena i selo, eto, ne zna kako se to desilo, svi su začuđeni. Ne trebaju nam ovakvi scenariji.

Potrebno je da SVI znamo da su žene ljudi. Znate, ono čovek i žena. Pravite grešku svaki put kada to kažete. Znate zašto? Prvo, prikladnije bi bilo reći čovek i čovek ili ljudi, jer zamislite i žena je čovek, ljudsko biće. Znači, žena i muškarac. Svi imamo ista prava i obaveze. I žene i muškarci. Slušala sam govor ovog političara i zapamtila njegove 3 opaske. Kaže da su žene manje, slabije i manje inteligentne od muškaraca i da treba da za posao koji rade budu manje plaćene. Hajmo da osporimo ovo!

  1. Žene su manje. – Od puberteta sam viša od 80% muškaraca u svom okruženju. A imam i široka ramena. I nisam jedina. Viđam žene slične građe svuda oko sebe.
  2. Žene su slabije. – Muškarcu, kada budeš bio 9 meseci u drugom stanju, kada se budeš porodio, tako porođen dojio i nosao, kupao, presvlačio, ljuškao, uspavljivao i vodio bebu na kontrole, onda se javi. Možda imaš šira ramena, i to možda, ali ja (i svaka žena) imam šire kukove. I šta sad? Hoćemo li se nadmetati? Možemo li? Ja da uvežbam zgib, sklek mogu vrlo lako, ali ti da doneseš na svet drugo ljudsko biće, teško da možeš. I ne zaboravi, iz vagine si izašao, ne iz penisa.
  3.  Žene su manje inteligentne.- Kao psihološkinja mogu da dam milion odgovora na ovo. Reći ću samo da razlike u inteligenciji između muškaraca i žena nema, bar ne u smislu ko je pametniji. Tačno je da postoje oblasti koje muškarcima bolje idu i one koje ženama bolje idu, ali i to je u velikoj meri uslovljeno socijalizacijom. Tako da, pametni muškarcu, za početak edukuj se i pokušaj da podigneš svoj IQ.
    Čini mi se da je ovo potrebno neumorno ponavljati muškarcima sličnim ovom političaru, ali nažalost, potrebno je ponavljati i ženama. Zašto? Zato da bismo konačno jednom za svagda bile svesne svoje pameti, svoje snage i svoje vrednosti! I da nikad nijednu od nas ne pogode ove reči ili učine da sumnjamo same u sebe.

Žene, ne želim da vam čestitam 8. mart. Želim vam da se što više informišete šta on predstavlja uistinu. Želim vam da živite za te ideje. Želim vam da živite svoj život onako kako same procenite da treba.

A čestitam i vama, muškarci! Čestitam vam na tim majkama koje su neumorno radile da se školujete i postanete samostalni. Želim vam da više cenite njih i svoje sestre, a odatle i svoje žene i ćerke. Želim vam da slavite i vi svoju muževnost! Da biste je slavili, morate je upoznati! Tada ćete shvatiti da jaka žena i njena divna ženstvenost i sav taj feminizam ni na koji način neće ugroziti vašu muževnost.

Srećan nam svima svaki dan! Onaj sa karanfilom i onaj bez istog!

Autorka:

Slobodanka Lazić
SOS ženski centar

 

SOS Ženski Centar