Krajnje je vreme da se pozabavimo temom religije i šta to za sve nas znači u svakodnevnom životu. U šta verujemo? Na koji način to pokazujemo? Na koji način doživljavamo našu veru, našu religiju? Da li se naše poimanje religije sukobljava ili mimoilazi sa osnovnim ljudskim vrednostima? Da li naša religija i verovanje ograničava naš ili živote nama bliskih ljudi? Da li naša verovanja ili religija unapređuju naš život, daju osećaj smisla? Sta za sve nas znači verovati? U šta verujemo? Da li uopšte znamo u šta verujemo?

Svaka od brojnih religija se suštinski temelji na istim vrednostima, univerzalnim vrednostima. To su ljubav, praštanje, mir, spokoj, empatija, samilost, pokajanje… Ne postoji religija koja će opravdati ubistvo, silovanje ili bilo kakvu povredu. Kažem i tvrdim, NE POSTOJI religija koja će opravdati bilo kakvu povredu drugog bića. Ono sa čim se suočavamo su TUĐA TUMAČENjA religije, TUĐA POGREŠNA TUMAČENjA kojim se daje za pravo agresija i nasilje prema drugoj osobi. Ne možemo i ne smemo sve vernike određene religije svrstavati u isti koš, kao agresore, zbog grupacije fanatika koja u ime svojih pogrešnih i izvrnutih tumačenja religije (a ne u ime same religije!) čine gnusne zločine. Toga je uvek bilo na svim stranama i u svim religijama.

Dobro je razgraničiti duhovnost i religiju. One mogu, ali i ne moraju da idu zajedno. Nekako kao ljubav i seks. Duhovnost je još uže vezana za one univerzalne vrednosti koje sam pomenula i svako od nas može biti duhovna osoba bez priključivanja bilo kakvoj verskoj grupi. Sa druge strane, možemo svoju duhovnost iskazati upravo kroz religiju kojoj pripadamo. Samo, u tom slučaju, nema mesta mržnji. Ne smeta nam druga vera, niti osoba druge veroispovesti, kao ni osobe koje se izjašnjavaju kao ateisti. U stanju smo da budemo tolerantni, jer smo u svojoj srži i suštini duhovni. Religija je više vezana za određeno učenje sprecifično isključivo za tu versku školu ili pravac i vrlo često uključuje određena pravila, postupke, običaje koji bi trebali da se ispoštuju. Ukoliko samo sledimo ta pravila, bez preispitivanja, jasno vam je da smo vrlo religiozni, ali malo ili nimalo duhovni. Međutim, mi možemo utkati duhovnost u našu religioznost. Nije problem sama religioznost. Problem je kada mislimo da je samo naše učenje i verovanje ispravno, a sva druga potpuno i apsolutno pogrešna.

Možda bismo za početak  mogli svi kolektivno da se pozabavimo samom duhovnošću, a onda i religijom kojoj pripadamo. Znate, pročitati neku versku knjigu, postaviti sebi pitanja, naći odgovore, bilo šta… u svrhu toga da zaključke donosimo sami, a ne da to u naše ime donose drugi pa da dođemo do onih tuđih pogrešnih tumačenja koja onda služe kao povod i opravdanje za zverska nedela. Krenimo svako od svoje religije. Ko zna, možda se nekad u budućnosti malo informišemo i o drugim religijama. Nije greh.

 

Slobodanka Lazić
SOS ženski centar

 

SOS Ženski Centar