Jednom sam prisustvovala  tribini pod nazivom „Jaka žena-pretnja ili snaga?“.. Osnovno pitanje koje se postavilo je : „šta je ženska snaga?“. Pruženi su razovrsni odgovori. To me navelo da pomislim ali snaga o kojoj se nije govorilo je ženska seksualnost. A poenta je u tome da je ovo je jedna od najjačih ženskih snaga. Na koju žene treba da budu ponosne. Pod seksualnošću ne mislim samo na seks. Seks je samo jedan reprezent seksualnosti. Seksualnost je mnogo šire polje. To je sama esencija života, to je samo izvorište životne snage, kreativnosti i stvaralaštva. Rađanja. Moć rađanja je na strani žena. Gledajući tako, ženska seksualnost je samim tim jača. Žene šire neverovatnu energiju oko sebe. A to ne primećuju.
Najviše gde su žene pokradene jeste upravo polje njihove seksualnosti. Najveća nepravda ženi naneta je u odnosu na njenu seksualnost. Žene kriju svoju seksualnost jer su učene da je se stide. Ženama je uskraćena sloboda da žive svoju seksualnost i budu ponosne na nju. Najveći je mit da žena dovodi muškarca do stanja van kontrole. To je opravdavanje za silovanje. Legitimizacija najbrutalnijeg nasilja. Ženska seksualnost svedena je na nešto neukrotivo, nešto prljavo i opasno ili nešto pokvareno, nešto od “đavola dato”. U nauci XIX veka smatrano je da žene nikada neće dostići stepen mentalne integrisanosti jer njima vlada njihova neukrotiva materica koja ima svoju zlu sestru zvanu histerija. Ali, žene niko ništa nije pitao. One su svođene na kategorije tuđih definicija proniklih iz neverice, neznanja I straha. Ali te zablude suštinski su uzročnik ogromnog talasa nasilja prema ženama koji i dalje šiba svom svojom silinom. 
U svojoj seksualnosti žene su porobljene, potkresane, sputane, objektifikovane. Seksualnost kod žene je stvar objektifikacije. Ispod toga se teško probija ženska autentična seksualnost. Obično je to ona seksualnost koja zbunjuje, koja zastrašuje, koja ne ume da se definiše, koja je slobodna, zdrava, i nesputana, pred kojom ne zna kako da se reaguje. 
U praksi savremenog doba,heteroseksualna  žena koja živi svoju autentičnu seksualnost retko sreće komplementarnog partnera. Njoj se ne dopušta da bude seksualna na način koji je njen. To je uvek njihov način. Oni su ti koji određuju šta je za ženu uživanje, šta žena treba da radi i na koji način, oni su ti koji određuju granice, oni su ti koji gube interesovanje kada žena ima svoje granice. Muškarci su ti koji ženama oduzimaju ono što ženama pripada (posednički odnos prema telu). Žene ne podstiču jedna drugu u svojoj seksualnosti već je sputavaju kroz nesvesno podržavanje nametnutih kalupa. Žena će biti slobodna onda kada živi svoju autentičnu seksualnost. Ženska seksualnost ne treba da bude potčinjena principu “muškog zadovoljstva”. 

Zato osnovna 4 principa zdrave seksualnosti jesu :

1, sigurnost i bezbednost 
2. osećanje slobode izbora 
3. osećanje poverenja u partnera/ku 
4. poznavanje sopstvenih granica (naročito telesnih). 

Žene još uvek ne mogu da se izbore za ove principe. Naročito za prvi preduslov a to je sigurnost i zaštita. I nema mnogo slobode izbora. Jer njihov način uživanja je uvek definisan tuđim načinom ili sveden na njega.
Ali možemo se boriti protiv toga. Dozvoljavajući svojoj autentičnoj seksualnosti da se probija ispod ljuske.

 Autorka teksta Ivana Peric.

 

SOS Ženski Centar